Piše: Ljubodrag Stojadinović (Peščanik)

Davno je Arsen Dedić napisao pesmu o ljudima i psima. To je elegija, balada i basna. Pas i čovek su zajedno, na granici velike tuge. Psi koji su slobodni, postaju nečiji najbolji prijatelji. I šinteri imaju svoje ljubimce koje su zarobili, nikome nego njima nije lakše da usvoje pseto.

Jedna od slobodnih definicija psa može da glasi ovako: to je nekada bio vuk koga su pripitomili a on se prilagodio. Pre nekoliko godina vladar je poželeo da se prikaže kao daleki pasji predak i postavio svoj vučji profil na uvid javnosti. Odatle i prezime koje ne podleže porazima. Stotine ulizica i podanika iz redova beznačajnih stvorova, pretvorili su se od kerova u kurjake i pokazivali sebe kao članove moćnog čopora. Bila je to pandemija vučjeg nakota u Srbiji, kampanja brzog razmnožavanja tih zveri koje su nestale isto tako naglo kao što su nadošle.

Već nekoliko godina o vukovima koji su se naglo nakotili među radikalima, ne znamo ništa. U šta su se pretvorile te životinje, ponosni lovci sa kojima se sudbina igrala sve do poniženja?

To za sve nas ostaje tajna preobražaja i brze evolucije. Opit sa vukovima u srpskoj politici nije uspeo, jer je vođa čopora nepouzdana jedinka koja menja oblike, ćud i dlaku i niko ne zna ko je taj i na šta može da liči. Na ovom mestu se često i svakako nedovoljno uspešno bavim njegovim preobražajima, osobinama, ispadima, izlivima, mahnitanjima i fantastičnim misaonim potucanjima i tumaranjima. Tu nema čak ni iracionalnog objašnjenja, jer bi svako takvo tumačenje izvan razuma, bilo nedovoljno da se pristupi iracionalnom.

Ovaj tekst ima ambiciju da bude neka verzija basne, makar kao posredno predanje o životinjama koje su zaposele čoveka. A on ih je tek pre dva dana pronašao u sebi i preneo svima svoja iskustva i njihovu moć, ne bi li objasnio poreklo snage i nasilne volje u srpskoj politici.

Čuli ste svakako da je mastermajnd otkrio naročita svojstva dva psa koji žive u njemu. Izjava u kojoj je izložio osobine koje je našao u svom višeslojnom biću, manje je važna od moći njegovih najboljih unutrašnjih prijatelja. U sagledavanju svoje biti, našao je osobine koje ga čine dovitljivim lovcem i nemilosrdnim egzekutorom. „Ja imam osobine dva psa. Jedan je sveti Hubert, to znači da imam odličan njuh i da sve u politici nanjušim, jer on (sveti Hubert, prim. Lj.St.) ima najbolji njuh od svih pasa. Drugi je pitbul, jer kad se za nešto uhvatim, idem kao buldožer dok to ne završim.“

Odlike dva psa koje je kopajući našao u sebi, on vidi kao nedostižnu političku prednost u ovdašnjoj fauni. Njuh u politici postoji kao višeznačna stilska figura, instinkt koji je prirodno odvojen od razuma. Ali, to je njegova stvarnost! Vlasnik posebnih pasa u svom borbenom pohodu to vidi kao mudrost. Pokušavam da zamislim kako čovek sa udvojenim svojstvima prestižnih psećih rasa koristi čulo mirisa, ili njuh u svetu odakle ga je dobio.

Njuh je sredstvo za orijentaciju u prostoru gde je vladar stekao tu prednost. Psi imaju više desetina hiljada puta osetljivije čulo mirisa od čoveka. U svom nosu pas ima do 300 miliona receptora, a čovek samo šest miliona. Tako piše na nekim mestima koja se tiču psa i čoveka. Sveti Hubert nije poznat samo po mirisu, nego i po osobinama surovog goniča, koji ume da bude krvoločan.

Ali, kad vladalac nanjuši, on ostavlja Huberta u sebi da nastavi traganje i aktivira pitbula. Tada postaje razoran kao buldožer. Dva psa ostaju njegovi stanari i paze ga od ljudskih osobina u politici i inače.

Tiranina je odjednom napala nepoznata sila koja mu je iz svojih razloga udelila prestižna animalna oružja. Tako on utvrđuje ugled nadbića koje u sebi drži neopisivu menažeriju za sudnji dan. Dogradnja beskonačnog vlastoljublja sa naročitim psima, označava završne radove na konačnom oblikovanju nečega. Ono ima moć da po tuđem ili svom mirisu ili smradu nađe bilo koga, i snagu da satre koga želi i to zubima i buldožerima. To je pretnja koja stiže iz neispitanih dubina ponora.

Tako nam stiže pasja jesen, mnogo zlokobnija od vučje godine. Ko zna koliko će još zverećih osobina taj nekadašnji čovek pronaći u sebi. Pobesneli nezasiti čopor i podmukla skitnica koja ga vodi, tako najavljuju šta spremaju.