Piše: Saša Ilić (Peščanik)

Dobro je razgraditi Ćacilend i osloboditi Kajmakčalan, ali još je bolje shvatiti šta se dogodilo sa njegovim čuvarima. Odlično je snimiti Šapića u bokserskoj akciji, ali još je bolje osporiti legitimitet režima u Beogradu, koji je sporan od lokalnih izbora u glavnom gradu. Razumno je analizirati oproštajni govor bivšeg predsednika Republike Srbije, još je važnije shvatiti gde se on sada sve nalazi. S njim se, zapravo, dogodilo nešto slično kao sa agentom Smitom u Matriksu, koji je u nastavku ovog filma doživeo ustostručavanje. Naizgled, Vučić se povukao sa Andrićevog venca, poneo je komplet Šešeljevih knjiga, ali se onda prostom deobom raširio na sve strane. Dokaz za to su intenzivne aktivnosti u javnom sektoru, koji je oduvek bio njegov bazen sigurnih glasova, politička igračka kojom je operisao po nahođenju, tako što je uslovljavao ili potkupljivao, uterivao strah i naređivao. Sličan proces se i sada odvija u toj zoni, a povezan je sa unutrašnjom kampanjom SNS-a.

Svakog dana, sve je više aktivnosti koje se prepoznaju kao „zapošljavanje“ novih lica, uglavnom povezanih sa režimom. Pre bi se moglo reći da se radi o strateškom ubacivanju kadrova u javne institucije i preduzeća, čime bi se napravila tampon zona između odranije zaposlenih i novopostavljenih prinudnih uprava, koje poslednje dve godine sprovode politiku odmazde. Novi upravni odbori sproveli su sistematizacije kojima su izvršena masovna prekomponovanja radnih mesta. Pritom su netransparentno otvorena nova radna mesta, predviđena za poslednji talas partijske vojske.

Vučić vodi kampanju na mnogo frontova. Jedno je ono što se događa na ulicama, gde se napadaju studentski štandovi, odbornice opozicije ili posmatrači iz Agencije za sprečavanje korupcije. I to je niz koji će se nastaviti uz enormnu propagandu da to radi zapravo druga strana. Pitanje je koliko birač, navikao na govor režimskih medija, više ume da razluči istinu od laži. Zato je studentska kampanja od vrata do vrata ključna, jer drugog kontakta sa građanima gotovo da i nema. S druge strane, kampanja SNS-a, uz masivnu zloupotrebu državnih resursa, vodi se i kao jedna vrsta preventivnog rata, zaposedanjem institucija i preduzeća novim brojem zaposlenih, zapravo birača, koji nisu samo sigurni glasovi režima, već su i neka vrsta ćacilendske ekspoziture u institucijama, predviđene za Dan posle. Ovog pritiska nisu pošteđena ni privatna preduzeća koja su dužna da se izjasne o podršci naprednjačkoj politici.

Jedan od najneprijatnijih oblika mobilizacije predstavlja takozvano „aktiviranje spavača“. Radi se zapravo o zaposlenima koji su sa dolaskom novog rukovodstva aktivirani kao lokalna podrška. Najbolji primer za to je verovatno situacija u Institutu za književnost i umetnost, gde su se kazneno-popravne mere odvijale u fluidnom mešanju domicilnih kadrova i onih koji su ubačeni sa strane. Najteže je bilo suočiti se sa onim predstavnicima kolektiva koji su birani kao predstavnici zaposlenih za UO da bi se preko noći ispostavilo da su se prebacili na drugu stranu. Ovaj broj slučajeva nije mali. Takvi kadrovi predstavljaju udarnu pesnicu SNS-a unutar institucija. Vrlo često se događa da takvi dobijaju zaduženja u više preduzeća i institucija.

Posebnu vrstu kooptiranja predstavlja korupcija u vidu nuđenja radnog mesta koje kandidat ne bi mogao dobiti u normalnim uslovima. Reč je o tipičnom partijskom unapređenju onih kadrova koji niti imaju adekvatno obrazovanje, niti iskustvo neophodno za radna mesta sa višim profesionalnim zahtevima. Takvi kadrovi gotovo trenutno postaju mobilisani deo glasačkog tela SNS-a, jer su zaduženi nezasluženim platnim koeficijentom koji će ostati na snazi sve dok SNS bude upravljao resursima. Ova vrsta kampanje daleko je učinkovitija od postavljanja predizbornih bilborda ili snimanja spotova, koji se lako mogu preoznačiti, što se dogodilo sa nedavnim porodičnim videom naprednjaka.

Unutrašnja kampanja stvara sigurne glasove i štit za naprednjački kazneni menadžment u institucijama koje nameravaju da drže do poslednjeg atoma snage. Reč je o tzv. promeni krvne slike institucija u predizbornoj kampanji, što je posebno izraženo u onim kućama koje su pokazivale opozicione aktivnosti posle 1. novembra 2024. Dakle, SNS ne čeka da se neopredeljeni sami osveste do izbornog dana, već imaju odličnu strategiju za buđenje i reprogramiranje kadrova. Javni sektor je sada na većem udaru nego što su to bili penzioneri na nekim prethodnim izborima. Uostalom, penzioneri vrlo dobro znaju da njihove penzije ne zavise od Vučića ili Malog već isključivo od mlađih generacija iz čije zarade se izdvajaju sredstva za penzije. Zato Vučić ne mari mnogo za penzionere u ovoj kampanji već mu je fokus na onim drugim, koji su tu negde, zaposleni su ili su obavili svoj pripravnički staž u nekom ćacilendu. Centar za lokalnu samoupravu je izašao sa podacima koji ukazuju na novi talas zapošljavanja pred izbore u javnoj upravi na republičkom i lokalnom nivou, uključujući gradske uprave, javna preduzeća kao i neizbežna javna komunalna preduzeća. Po proceni CLS-a, do sredine oktobra bi se broj zaposlenih u ovom sektoru mogao podići do 5 odsto.

Dobar deo novozaposlenih niko nije video niti će ih ikada videti, jer oni nisu u obavezi da rade i dostavljaju izveštaje. Neki od njih se po nalogu stranke tu i tamo pojavljuju na radnom mestu, zapravo više u hodnicima i ulazima, ne bi li pokupili neophodne informacije o društvenim aktivnostima u kolektivu. Mnogi od njih ne dolaze na posao niti znaju tačno gde su zaposleni, oni imaju samo račun u banci koji beleži mesečne prilive iz budžeta Republike Srbije. Njihovo radno mesto nije obuhvaćeno regularnim sistematizacijama jer su oni zapravo angažovani kao botovi ili su raspoređeni diljem ulične kampanje naprednjaka. Zaduženi su da naučene floskule plasiraju, tu su da naprave nerede, snimaju i rade po zadatku koordinacionih centara SNS-a, koji su isključivo usmereni na studentsku kampanju. Ovaj deo zaposlenih spada u fantomske radnike u javnom sektoru, analogni su sa fantomskim biračima na našim adresama, koje je teško ustanoviti i predstavljaju neprijatno iznenađenje na biračkom spisku.