Piše: Rastislav Dinić

Nesklad između projekcija i stvarnosti vlast je dosad rešavala rigidnom kontrolom medija, besramnim i neprestanim laganjem, ali i zloupotrebom državnih institucija. Izgledalo je da nema te činjenice koju ona ne može uspešno da izvrne, reinterpretira ili falsifikuje. Iako ozbiljni ekonomski pokazatelji govore drugačije, na televiziji će se naći samo hvalisanje nelegitimno izabranog predsednika o tome kako je Srbija prva u regionu po rastu BDP-a. Iako prave statistike o primanjima građana Srbije nisu nimalo laskave, njih mediji neće preneti. Umesto toga, slušaćemo o nikad većoj prosečnoj plati i zlatnom dobu koje samo što nije stiglo. Kad zatreba, čak će se i lična dokumenta i svojeručni potpisi proglašavati lažnim, a plagirani doktorati autentičnim.

Sve je ovo lakše nego što se na prvi pogled čini. Naše znanje o ovim stvarima nije direktno, već posredovano brojnim institucionalnim mehanizmima. Režim koji uspostavi kontrolu nad tim mehanizmima, samim tim je uspostavio i kontrolu nad proizvodnjom društvene stvarnosti.

Ali postoje stvari kod kojih ne pomaže ni medijska kontrola, ni potčinjavanje državnih institucija. Takva stvar je na primer, požar u novogradnji u samom centru grada. Mediji mogu iz sata u sat emitovati gradonačelnikovu izjavu da je požar ugašen odmah i da je zahvatio samo dva sprata, ali građani znaju šta su videli, ne treba im televizija, ni komisija, ni sud, ni poreska inspekcija da im to otkrije - požar je trajao satima i zahvatio više spratova.

Ista je situacija i sa saobraćajnim kolapsom koji nastaje čim padne prvi sneg. Gradonačelnik može neumorno ponavljati da su ulice očišćene i da se saobraćaj neometano odvija, ali građani kojima treba više od sat vremena da se probiju kroz fontanom ukrašeni gradski trg, znaju iz neposrednog iskustva da je stvarnost potpuno drugačija.

Vlast je, uprkos protivljenju stručne javnosti, bila u stanju da istera svoje po pitanju Beograda na vodi, da prikrije mutne radnje iza ovog projekta, pa i da lex specialisom ozakoni ugovor sklopljen na očiglednu štetu javnog interesa. Ali ona nije u stanju da spreči da se upravo ovaj njen veliki uspeh pretvori u prvi slobodan i svim građanima dostupan medij, na kojem se, kao na gigantskom, trodimenzionalnom ekranu, svakodnevno emituje istina o pravoj prirodi njene vladavine.

Vojin Dimitrijević nas je pre nekoliko godina podsetio na poznatu misao Bertranda Rasela: “Ako je ideologija da se greje u frižideru, a hladi na šporetu, ljudi će to potpisivati i propovedati, ali kod kuće će znati gde se greje, a gde se hladi”. Sve što je sada potrebno jeste da 4. marta građani ovo “kućno” znanje primene i iza paravana, na biračkim mestima.