Sigurno je, navodi ta agencija, da je amandman o genocidu u Srebrenici dočekan s "izvjesnim iznenađenjem".

Tim prije, kako se navodi, što nijedan zvaničnik Srbije nikada događaje u Srebrenici nije nazvao genocidom.

Premijerka 'nije ponosna na to'

"Šoltesovom zaslugom, međutim, priznavanje genocida u Srebrenici označeno je u Rezoluciji kao 'fundamentalan korak na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji'", navodi Tanjug.

U intervjuu novinaru Deutsche Wellea Timu Sebastianu, Brnabić je, na njegovo uporno insistiranje na priznanju genocida počinjenog u Srebenici, odgovorila da "ne misli da je strašan masakr u Srebrenici bio genocid".

"To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo dešavalo", odgovorila je Brnabić.

Formalno, navodi Tanjug, Brnabić, kao predsjednica Vlade, nije mogla iznijeti drugačiji stav.

"Srbija se 2010. godine kao država odredila prema Srebrenici kroz donošenje skupštinske deklaracije, kojom je osudila 'zločin nad bošnjačkim stanovništvom' u Srebrenici 1995. godine, na način koji je utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.  Za dokument su tada glasali poslanici liste 'Za evropsku Srbiju', G17 plus, SPS-PUPS-Jedinstvena Srbija i poslaničkog kluba manjina, a protiv su bili Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, dok poslanici SNS-a, SRS-a i LDP-a nisu glasali. Međunarodni sud pravde je 2007. godine utvrdio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini. Sud je zaključio i da Srbija nije planirala da počini genocid, niti je podstrekavala njegovo činjenje, ali je smatra odgovornom što nije učinila sve što je u njenoj moći da 'genocid u Srebrenici' spreči", navodi Tanjug.

Doživotni zatvor Ratku Mladiću

Srebrenica je okarakterizirana kao genocid od Haškog tribunala, kroz presudu bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću, koji je po tom osnovu prvostepeno osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Uoči obilježavanja 20 godina od genocida počinjenog u Srebrenici, 2015. godine je Velika Britanija predložila usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda, kojom je priznanje genocida u Srebrenici preduslov za pomirenje te pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.

"Taj tekst praktično bi srpski narod, iz čijeg reda su počinioci zločina u Srebrenici, označio kao genocidan, a Srbija okvalifikovana kao genocidna država. Takav scenario sprečila je Rusija, koja je blokirala usvajanje rezolucije u Saveta bezbednosti UN-a, koju su podržale SAD i zemlje Evropske unije", piše Tanjug.

Član Vanjskopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i predsjedavajući parlamentarne Delegacije za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan primjećuje da pominjanje Srebrenice nije novina i da je EU uvijek imao jasne pozicije o genocidu.

"Evropski parlament usvojio je pozitivnu i ohrabrujuću Rezoluciju o Srbiji. Ne mislim da je generalno pozitivan ton Rezolucije izmijenjen amandmanom koji se odnosi na Srebrenicu", rekao je Kukan za Tanjug.

Jovanović: Bio je genocid i - tačka

Predsjednik Liberalno demokratske partije Srbije Čedomir Jovanović kazao je da se u Srebrenici desio genocid.

"Da mi arbitriramo jeste li Srebrenica genocid ili nije.... Jeste - tačka. I tu se ništa neće promeniti našim negiranjem svega toga. Ništa, osim sto ćemo još jednom dati novu argumentaciju svetu da nije problem Srba bio u [Slobodanu] Miloševiću, [Radovanu] Karadžiću i Mladiću, nego da je on mnogo dublji", kazao je Jovanović.

Vlada Srbije nije htjela komentirati rezoluciju Evropskog parlamenta.

(SB / Agencije)