Piše: Marko VIdojković

U vremenima najvećih nedaća naš narod ima tendenciju kolektivnog gubljenja razuma, koje se sinoć ispoljilo gromoglasnim aplauzom u osam uveče, kad je otpočeo prvi policijski čas u novijoj istoriji Srbije. Šta je sad ovo, pomisih, zar ne bi trebalo da smo na prozorima i terasama i psujemo režimu sve po spisku? Zar ne bi trebalo, u svojoj nemoći, da damo sebi oralnog oduška makar  tako što ćemo da se, derući se s prozora, najebemo majke onima koji su se prvo zajebavali sa koronom, puštali autobuse iz Vuhana da vršljaju zemljom, kako njihovim putnicima ne bi kvarili turističke planove, lagali da rade skrining svih koji ulaze u zemlju, nazivali „virus najsmešnijim u istoriji, koji na fejsbuku postoji“, zvali žene u šoping u Italiju i hrabrili nas superiornom genetikom, koja nas čini imunijim na virus u odnosu na kilave žabare, koji su, prema navodima antidoktora Nestorovića i od španske groznice umirali mnogo više, nego ostali, genetski superiorni narodi.

Za samo nekoliko dana ova, samo režimu i maloumnima smešna komedija, premetnula se u tragediju, koju je najavio naš lični i jedini jahač apokalipse, Aleksandar Vučić.  On je u subotu ujutru prorekao kako će mnogi ostati bez svojih najvoljenijih, a „videćemo do sutra uveče kakve ćemo mere da donesemo“. Ovakav medijski nastup je naravno doveo do izazivanja panike među građanima, koji su se zaleteli u supermarkete, da se nakupuju brašna i guzobrisa, a usput stvore odlične uslove za razmnožavanje virusa. Čitava dva dana vladao je haos po supermarketima, a oni sa tanjim živcima koristili su lepo vreme da lelemude po parkovima, pijacama, kafanama i kafićima, odbijajući da poveruju kako se nalazimo na pragu vanrednog stanja, hrabreći se valjda nekom od desetina laži koje je režim plasirao u ranoj fazi zaraze.

A onda, u najgledanijem terminu na televiziji, nekada rezervisanom za „Bolji život“, u nedelju, u osam uveče, sa TV ekrana se obratio garant goreg života u Srbiji, Aleksandar Vučić. Paradoksalno, pre početka konferencije, mogli smo da vidimo ljude u predsedništvu kako se grle i ljube u obraz, ali ti dokazi bezumlja zaboravljeni su kada je, u suprotnosti sa Ustavom i zakonom (premda ga je „u skladu sa zakonom“, Vulin kome se nešto belo zalepilo na glavu, prethodne večeri pozvao da to uradi)  firer proglasio vanredno stanje, a ne vanrednu situaciju, kao što je, prema zakonu, trebalo. Navodno, nisu mogli poslanici da se skupe, jer su zabranjeni skupovi od više od sto ljudi, pa umesto vanredne situacije - eto vam vanredno stanje. Mogli su poslanici da naprave viber grupu, ipak je oveo era digitalizacije, pa da sve bude makar malo zakonitije, ali nema veze. Ovde se sve ionako brzo zaboravlja, pa tako i način na koji je Vučić sebe unapredio u faličnog Napoleona, koji preko ekrana lije krokodilske suze nad našim starim i nemoćnim, te suze besa prema Evropskoj Uniji, a onda suze bratstva i jedinstva kineskom predsedniku, našoj jedinoj uzdanici u ovom sranju.

Vanredno stanje znači maksimalno redukovanje izlazaka napolje, što se naročito odnosi na starije od 65 godina, koji su najranjiviji kad je reč o koroni. Škole i vrtići su napokon zatvoreni, ali su zato kafane i restorani ostali otvoreni, do osam uveče. Gde je logika da se ova potencijalna žarišta zaraze ostave otvorenim? Da li se previše firerovih pajtosa bavi ugostiteljstvom, pa nisu hteli da baš odmah ostanu bez profita? Ili je možda fora bila u tome da prosečan penzos kaže čekaj jebote, kafane rade, a ja moram da sedim kod kuće – odo i ja u kafanu! I tako, imali smo prelep i sunčan ponedeljak, sa gomilom staraca na ulicama, te maskirnim trojkama koje patroliraju srpskim gradovima, noseći zubarske maske na ustima, ali neki od njih ne i preko noseva, kako im se ne bi maglio vid, pošto su svi odreda nosili i šmekerske cvikere za sunce. Patrolirali su okolo sa puškama na grudima, sa prstom na okviru obarača, spremni da pripucaju. Na koga? Na babu sa pljugom? Na dedu sa cegerom? Na virus? Nemojmo se praviti blesavi, ta strašila su na ulicama isključivo kako bi Vulin i Vučić ostvarili svoje vlažne snove o slanju vojske na ulice.

Napolju je u ponedeljak, dakle, bilo haotično, a onda je Brnaba, posle učenja srpskog za šesti razred preko RTS 3, rekla da će se, ako se ovako neodgovorno ponašanje građana nastavi, uvesti i policijski čas. Narednog dana sam, prvi put od petka, otišao do prodavnice. Bilo je svega, ljudi baš i ne toliko, kasirke su nosile rukavice, kupio sam šta mi treba za naredna tri dana, malo su me čudno gledali što nosim masku, a kad sam napustio objekat  i vratio se kući, oprao sam ruke toplom vodom i sapunom. Na ulicama je bilo mnogo manje ljudi nego u ponedeljak, ali jasno je bilo da je banda, osim paradiranjem dugim cevima, rešila da nas časti i policijskim časom.

Ako budete tražili krivce za eventualnu eskalaciju epidemije COVID 19 u Srbiji (pored nedisciplinovanih podanika), režim je i njih označio – to je famoznih trideset hiljada, pa se zatim ta cifra podigla na četrdeset hiljada, naših građana, koji su zapalili iz zapadne Evrope, nazad kući. Dok je vlast kukala kako reke Srba nadiru preko granica, odande su stizali vapaji kako se i po dvanaest sati čeka u redu na Horgošu. Sa aerodroma su stizale horor slike stotina nesrećnika pred šalterima za pasošku kontrolu, od kojih je svaki sedamnaesti nosio masku. Kako je njih četrdeset hiljada tom brzinom uspelo za jedan dan da uđe u zemlju, odgovoriće nam Brnaba, čim odgleda čas matematike za treći osnovne, na RTS 3. Eto, dakle, policijskog časa od osam uveče do pet ujutru i potpune zabrane izlaska za penzionere. Za njihovo dobro, moraju da sede kući, neprekidno, nedeljama. Ali, kako ću po namirnice, pita penzos? Ništa ne brinite, donosiće vam ih osobe sa obeležjima Srpske napredne stranke. Već kruže glasine da pojedinci ovakve usluge naplaćuju soma dinara, da li je to istina nemam pojma, ali svakako znam da je predizborna kampanja za izbore koji će biti odloženi, te pomoć penzionerima brendirana naprednjačkim simbolima, potpuno u skladu sa demonskim karakterom vlasti.

Ako zafali naprednjaka, tu će biti pripadnici Levijatana i ostale režimske „patriotske“ kreature, koji su se javno pohvalili kako će, u dogovoru sa naprednjačkom huntom, ne samo pomagati ugroženima, već će i špijunirati društvene mreže u potrazi za širenjem panike i lažnih vesti. Uz tu objavu, ovo lažno udruženje za podršku ugroženim životinjama (koje upravo krši sopstveni statut, jer i virus je valjda neka životinja) natrkečilo je amblem MUP, amblem ministarstva odbrane i svoj bokser sa kandžama olinjalog matorog mačora. Eto, sad znamo, ako već do sad nismo, za koga ova banda radi. Dakle, naši najstariji i najmiliji, zdravorazumska preporuka jeste da se oslonite na svoju decu i unuke, držite distancu kad vam donesu kesu iz samoposluge, perite ruke, a dobro razmislite da li ćete da otvarate likovima odevenim u kurtone na kojima piše SNS ili nabildovanim istetoviranim kreaturama, koje izgledaju kao da su došle da vam otmu televizor.

Da se na kraju vratim na onaj degenski aplauz u osam, upućen medicinskim radnicima. To mu dođe neki ekvivalent isticanju meta (košmar zvani „target“)  tokom bombardovanja, 1999. Ko ne nosi target, sumnjiv je. Ko ne tapše, izdajnik je. Gde vam je aplauz kasirkama, koje sve ove nedelje dolaze u neposredan kontakt sa hiljadama izbezumljenih ludaka natovarenih guzobrisom i vodurinom, poput predsednika skupštinskog odbora za bezbednost, Igora Bečića? Kamo aplauz za mučenike, koji nerazumnom odlukom vlasti moraju po kafanama i restoranima sve ovo vreme da uslužuju stotine onih koji se, prema firerovom receptu, od korone brane rakijom? Gde vam je aplauz za vozače gradskih autobusa, koji po subotnjem redu vožnje svakodnevno prevoze hiljade putnika u svojim mini žarištima opakog virusa?

Aplauz policijskom času poput je aplauza avionu koji je uspeo da sleti. Ili zaboravite  na aplaudiranje ili ga, osim medicinskom osoblju, posvetite svima koji su svoje zdravlje ugrozili tako što vredno rade svoj posao, iz dana u dan, zahvaljujući sporim i maloumnim odlukama vlasti. Za policijski čas ostavite razmišljanja o tome koliko nam on zapravo pomaže, a koliko ovakvom režimu predstavlja potencijalni poligon za ko zna kakve, pa tako i najjezivije zloupotrebe. Ako stvarno mislite da ičemu treba aplaudirati, radite to u vreme drugog dnevnika i na taj način provedite vreme kvalitetnije nego slušajući uspaničenu lažljivu budalu koja, pre svega sopstvenom krivicom, živi svoj san o tome da sve građane Srbije strpa u kućni pritvor.