U Beograd je došao na poziv Đorđa Stanojevića, rektora Beogradskog univerziteta. U velikoj sali Velike škole Teslu su dočekali razgaljeni studenti. A onda je održao govor koji se i dan-danas pamti.

"Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više...

Dešava se, gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može ikad ni biti.

Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltar srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se da, koliko mogu, i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći.

I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo da se pripiše mome imenu, to ta počast više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao. Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju.

U vama gledam ja mlado srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost srpstva. Ja sam - kao što vidite i čujete - ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svijetu", rekao je Tesla tada okupljenima.

Nikola Tesla umro je 7. januara 1943. godine. Više nikada nije vidio Beograd, ali je, sasvim sigurno, do kraja života nosio u srcu ljubav prema svom porijeklu.

(B92/SB)