"Zamislite koliki je put, i koja su djela i postupci iza ovih političara kada su sebe i profesiju doveli u to stanje da ih upoređuju sa likom izmišljene literarne i filmske bitange. Prateći postupke sadašnje garniture na vlasti, shvatam da je stvarnost premašila maštu i da ću ovu džukelu koju igram, morati još da usavršavam u đubretarluku da bi nekako stigla ovu realnost", kaže glumac Milan Lane Gutović u intervjuu za NIN.

Šta mislite, kad će naša vlast opet proglasiti pobjedu nad virusom, kao što je to bilo uoči izbora 21. juna?

- Budite realni - bolest postoji samo u priči i u pisanju. U stvarnosti postoje samo bolesnici sa kojima se lako rukuje prema potrebi. Malo umiru... malko glasaju… Virus se tu ne pita… Pobeda nad njim biće proglašena kada Vladi to bude zgodno i kada se uklopi u datume. Neka virus zahvali činjenici da nam je predsednik zauzet pa nije zgodno pobediti virus na svoju ruku, inače bi mu već objavili čitulju. Toliko pobeđujemo da mi čisto dođe žao što imamo tako malo problema.

Je li Vas kao penzionera obradovala najava predsjednika Aleksandra Vučića da sljedeće godine možete da očekujete "značajno" povećanje penzije, jer će Srbija biti jedina zemlja u Evropi čiji će ekonomski rezultati biti bolji nego prošle godine?

- Ova boleština obećanja se kod svih predsednika prenosi kroz generacije, a kod predsednika Vučića je dostigla vrhunac pa tako - kada o predsedniku govorim - ne znam da li je on uopšte čovek koji ima neku bolest ili je to sama bolest postala čovek. Te pauzice kada nema puvakanja i obećanja ne znače ništa, jer kratko odsustvo manifestacija bolesti ne znači da bolesti nema. Možda uobražavam, ali nije važno… i kod hipohondrije i kod paranoje uvek si u pravu.

Da li je rješenje za sve naše probleme da vlast, kad već svake godine "izveze" 50.000 mladih i obrazovanih, istovremeno počne da uvozi novi narod, koji bi je više cijenio, poštovao i volio?

- Priča o izvozu naše dece i uvozu novog naroda je dostojna plača. Možda je pravedno da ova vlast na taj način sebi podigne spomenik za večito sećanje.

Za dvije sedmice, 24. septembra, navršit će se 38 godina od premijere "Tesne kože". Jeste li u to vreme, i kasnije, dok ste snimali "Belu lađu", mogli da sanjate da će lik koga ste okarakterisali kao "džukelu" postati svojevrstan fotorobot političara na vlasti?

- Ko bi to mogao da pretpostavi? Pa taj lik (Šojić) je bio koncipiran kao prenaglašena varijanta bitange. Pretpostavljali smo da je to zadnji domet u đubretarluku i da iza tog đubreta od čoveka nema više ništa. Zamislite koliki je put, i koja su dela i postupci iza ovih političara kada su sebe i profesiju doveli u to stanje da ih upoređuju sa likom izmišljene literarne i filmske bitange. Prateći postupke sadašnje garniture na vlasti, shvatam da je stvarnost premašila maštu i da ću ovu džukelu koju igram morati još da usavršavam u đubretarluku da bi nekako stigla ovu realnost.

Jeste li, kao neko ko je bar glumio političara, pomislili da biste neke stvari radili bolje od onih kojima je to pravi posao?

- Ne bih umeo. To što oni rade, niko ne ume bolje od njih. Olajavaju ih da su bitange, lopovi, barabe, lažovi i vucibatine, ali pola od toga nije istina.

Šta biste, da Vas pitaju, savjetovali vlastima, a šta opoziciji?

- Šala koja je parodirala borbu partizana i Nemaca koji naizmenično oslobađaju neku šumu i iz te šume beže i tako ulaze i izlaze dok se ne pojavi šumar i istera i jedne i druge iz šume. Ja bih im kao taj šumar rekao: „Dosta je bilo! Napolje iz šume!“ 

U Crnoj Gori vlast je promijenjena pobjedom opozicije, koja je išla u tri kolone. Može li to biti recept i za Srbiju, u kojoj vlast svakoga ko drugačije misli, optužuje da je "peta kolona"?

- Gospodin Đukanović je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da svoju opoziciju dovede u stanje naše opozicije i u tome je uspevao trideset godina, ali nije uspeo da svoga naslednika preduhitri i pobedi. Zato je univerzalni recept sažet u jednoj rečenici: "Možeš da uništiš i satreš sve i svakoga sem svoga naslednika". Srbija svoje lice uvek ima okrenuto Crnoj Gori i od nje, kao od svoga roditelja i savetnika, dobija svetle "primere čojstva i junaštva". Ako u Srbiji ima ko da sluša, sigurno će čuti šta Crna Gora ima da nam kaže.

Lokalna SNS vlast iz Ivanjice zabranila je ljudima koji su obnovili "Nušićijadu", da je organizuju u tom gradu. Kome danas najviše smeta Nušić?

- Nušić je pobedio sve vlade i režime humorom i nadvladao jad i bedu ličnog života i sredine u kojoj je živeo. Sada je iznad svega i niko ne može da ga zabrani, ali sličnost ondašnje Srbije i Srbije u kojoj sada živimo je potpuno nepodnošljiva ako se kao zadato stanje današnjice uzme "zlatno doba".

Izjavili ste da ni Vučiću nije lako, jer nema s kim da radi. A ko je kriv za to? Zar on sam sebi ne bira najbliže saradnike?

- Sigurno ih sam bira, ali ta sloboda da sam bira saradnike morala bi da postane državna tajna, jer ne samo što izgled izabranika govori da su rođeni pre pronalaska dizajna, već i antropologija, oblikom glave izabranih saradnika, otkriva duševne muke i nemire kroz koje predsednik prolazi.

Jeste li čuli izjavu odlazeće, a moguće i nove premijerke Ane Brnabić da o tome ko će biti u novoj vladi ne odlučuje ona, već predsjednik Srbije? Pa, zar predsjednik ne bi trebalo samo da imenuje mandatara, a da on, onda, sastavi svoj kabinet?

- Eto, sami ste se setili te, od predsednika izabrane pojave na mestu predsednika Vlade. Zahvaljujući tom izboru neprijatelj jasno vidi da je naša vlada u stvari slikovnica, a kada govore, govore samo da nas zbune, jer su im govori kao Božji blagoslov potpuno van moći ljudskog razumevanja.

Šta biste, da ne živite u Srbiji, rekli za državu koja 80 dana poslije izbora nema vladu, iako je jedna izborna lista osvojila 188 od 250 poslaničkih mandata?

- Naše izborne liste i rezultati naših izbora govore nemom mimikom ono zbog čega urlaju demonstranti u Belorusiji.