ZUKORLIĆ OČEKUJE UDOBNU VUČIĆEVU FOTELJU: Ulazi u vladu ukoliko dobije…

Lider i poslanik Stranke pravde i pomirenja govorio je o potpisanim obavezama Beograda u Bijeloj kući i promjenama u vlasti.

  • Regija

  • 12. Sep. 2020  

  • 1

Srbija je sporazumom iz Vašingtona načinila zaokret u spoljnoj politici…

– Ovo je naš definitivno novi kurs spoljne politike, ili u najmanju ruku nova raspodela rang liste u pogledu spoljnopolitičkih prioriteta. Ovim sporazumom poruku su dobili svi spoljnopolitički važni faktori, i Rusja i Kina i muslimanske zemlje, uključujući i Tursku i Iran, a poruka je da prvo mesto pripada Sjedinjenim Američkim Državama. Sada je pitanje kapaciteta, strpljenja, podnošljivosti i na kraju i interesa da li će te zemlje prihvatiti tu sada već drugorazrednu poziciju, ili neće. To ćemo videti uskoro, ali ohrabrujući su telefonski razgovori Vučića sa predsednikom Putinom i Erdoganom, kaže za Danas Muamer Zukorlić lider i poslanik Stranke pravde i pomirenja.

Zar nije bilo logično da o promjeni kursa u spoljnoj politici odlučuje parlament Srbije i vi kao njegov poslanik, a ne da to bude odluka jednog čovjeka?

– Činjenica je da predsednik Aleksandar Vučić ima većinu u Narodnoj skupštini. On ima jedan aspekt legitimiteta kroz broj poslaničkih mandata koji je osvojila stranka čiji je on predsednik. Svako će parlament biti u prilici da se u nekoj prilici o izjasni o sporazumu koji je potpisan u Vašingtonu.

Šta je zapravo Srbija dobila tim sporazumom?

– Generalno gledano sporazumom u Vašingtonu unapređen je odnos između Srbije i SAD, i na vrlo jasnom kursu opredeljenja prema Americi i postepenog ili već videćemo kakvog distanciranja od ostalih spoljnopolitički značajnih faktora.

Tu mislim na Rusiju, Kinu, muslimanske zemlje, Iran. Svi ti članovi sporazuma imaju prevashodno intenciju normalizacije odnosa sa Kosovom, što je za pozdraviti, ali je sve to pod kišobranom SAD.

U Vašington je Srbija išla prevashodno zbog Kosova, a šta smo u tom pogledu ostvarili?

– Ovo definitivno jeste jedan značajan korak u pogledu normalizacije odnosa sa Kosovom, što ja podržavam i mislim da je svaki oblik normalizacije poželjan, potreban i smanjuje mogućnost konflikta .

Svakako da to dobija na značenju, obzirom na pokroviteljstvo pod kojim se desio taj sporazum , a to je u ovom slučaju SAD, ključna svetska sila. To ima višestruko značenje.

Da li je nakon približavanja SAD-u naredna stepenica, odustajanje od neutralnosti i put ka NATO?

– To nije nešto što je vidljivo ovoga trenutka i svakako da je to važna tema, ali je manje važna nakon što imamo kompletan obruč NATO zemalja oko Srbije i nakon što su Crna Gora i Makedonija potpuno zatvorile taj obruč.

U svakom slučaju verujem da će i to doći na dnevni red. Možda je to čak i u interesu Srbije da ona ne bude ostrvo i crna mrlja na ovom delu Balkana.

Pristankom da preselimo ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim uspjeli smo da se zamerimo i islamskim zemljama koje nisu priznale Kosovo. Da li smo time ubrzali njihovo priznavanje Kosova?

– Jerusalim je jedno veoma emocionalno i duhovno pitanje za sve religije, uključujući i muslimane. I to definitivno ne može ostati neprimećeno.

Moraće značajno da se poradi na tome da se održi pozitivan odnos prema muslimanskim zemljama, posebno onim koje to pitanje veoma često ističu.

Generalno mene veoma brine, a i žao mi je što se Jerusalim posmatra jednostrano, jer je to sveto mesto i za muslimane i za kršćane i Jevreje i što se ne tretira kulturno civilizacijski, već prevashodno politički i tu će sigurno biti još traume oko toga.

U sporazumu postoje određeni nerazjašnjeni momenti vezano za transfer ambasade u Jerusalim, s obzirom da postoji odrednica u Statutu UN da zemlja koja prekrši jednu odredbu Statuta UN nema više pravo da se poziva na taj statut.

U tom slučaju se otvara i pitanje rezolucije 1244 i nekih drugih rezolucija, možda i pitanje blokade ulaska Kosova u UN.

To su aspekti sporazuma koji nisu u interesu Srbije, a koji su bili deo paketa. Ali niste mogli dobiti samo ono što vama odgovara. Ako ste hteli da potpisujete nešto u Beloj kući, već ste morali da potpišete i nešto što odgovara Beloj kući.

Eto pitam vas ponovo šta smo mi to uopšte dobili?

– Nemojte tako, dobila je Srbija. Ako Srbija održi doslednost u potpisanim obavezama ona ipak dobija prijateljstvo SAD, a to nije beznačajno, ma koliko to izgledalo. Mnogi su smatrali da Srbija može da igra ulogu koju je nekada igrao Tito sa Jugoslavijom, ali niti je Srbija Jugoslavija , niti je aktuelni predsednik Tito, niti su međunarodne okolnosti iste kao što su bile tada.

Nije moguće ni sa svima biti u dobrim odnosima i zato oni koji su to savetovali predsedniku Srbije, nisu u pravu. Došao je trenutak kada se mora nekome prikloniti više nego prema ostalima, ali to ne znači da treba isključiti sve ostale . Ali naša orijentacija su SAD, a sa ostalima koliko možemo.

Da li smo dijelovima tog sporazuma ugrozili i naš dugo proklamovani put ka EU?

– Strateško vezivanje za SAD nije antievropsko. Veći problem su Rusija i Kina koje su u raskoraku sa prozapadnim orijentacijama.

Završeni su razgovori u Vašingtonu i Briselu, a novu vladu Srbija još nije dobila?

– Vašington i Brisel su bili aduti za odgađanje formiranja vlade. Rokovi već cure i ja očekujem da se sada intenzivno povedu razgovori. Verujem od naredne sedmice. U svakom slučaju do kraja septembra. Već smo i u zakonski tesnim rokovima, pa se to ne može odgađati.

Da li ste vi imali drugi krug konsultacija sa Vučićem?

– Nije bilo drugog kruga ni sa jednom strankom, bar ne zvanično . Tako da ni mi nismo bili u toj poziciji.

Ne vidim razlog da se to narednih dana ne intenzivira i reši u kratkom roku, jer ovde vladajuća stranka samo treba da odluči kojim kapacitetom će imati partnere u toj vladi. To je nešto o čemu oni jednostrano odlučuju i kroz te dogovore videće se sa kim žele da podele odgovornost u toj vladi.

Da li biste vi bili dioo vladajuće koalicije ako vam to SNS ponudi?

– Mi preferiramo saradnju i u tom slučaju bi bili deo vladajuće većine. Ali smo jasno kazali da i mi želimo ozbiljno učešće u vlasti, a ako ne nećemo učestvovati u vladi i bićemo ozbiljna opozicija.

Šta zapravo tražite?

– Ministarsko mesto se podrazumeva, ali imamo celu lepezu zahteva koji se ogledaju u određenim konkretnim projektima, a potom i određenu odgovornost na srednjem i nižem nivou vlasti.

Koje ministarstvo tražite?

– To se jednostrano ne definiše, ali u svakom slučaju ministarstvo sa čije pozicije ćemo moći bar jedan značajan deo naših političkih ciljeva ostvariti, odnosno odgovoriti pozitivno biračima. Koji je smisao učešća u Vladi ako nemate kapaciteta da ostvarujete partijski izborni program.

Da li biste tražili ministarsko mjesto baš za vas?

– Ne preferiram, ali i ne isključujem. Zavisi koje bismo ministarstvo dobili, jer za određeno ministarstvo morate imati određene kompetencije i sposobnost da taj posao obavljate. O tome ovisi i ta mogućnost mog učešća i vladi.

Od Maroka do Indonezije

Ako bi vam ponudili da vi budete neki pomiritelj u razgovorima sa muslimanskim zemljama koje smo poprilično naljutili, da li biste pristali?

– To je deo naše politike, čak možda i jedan od najvažnijih delova. Ja dolazim sa ranijih verskih pozicija i islamski svet poznajem od Maroka do Indonezije i svako bih mogao na tom polju mnogo da doprinesem.

Bez uslova

Vaš kolega iz Sandžaka Rasim Ljajić odlučio je da više ne bude ministar. Ima li onda tu prostora da vi uskočite u Vladu kao ministar iz Sandžaka?

– U našim razgovorima sa predsednikom oko našeg učešća u Vladi nećemo uslovljavati bilo koga. To jesu bile Ljajićeve najave i pre izbora i posle izbora i nadam se da će to obećanje ispoštovati, jer je čovek 20 godina ministar, što je rekord za ovaj prostor. Ali nemam stav prema tome i to nije pitanje o kome bih ja odlučivao, zaključio je za Danas.rs.

loading...

Vezane vijesti

Komentari - Ukupno 1

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije Slobodna Bosna. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  1. Lista komentara
  2. Dodaj komentar

trenutak ...