Piše: Ivana Kešanski

Moskva je kao posrednik u sukobu oko Nagorno-Karabaha, napravila trilateralni sporazum sa Bakuom i Jerevanom iz kojeg je jedno jasno - Jermenija je izašla kao jedini gubitnik.

Rusija je sporazumom pokazala da je i dalje važan faktor u regionu, a kako je praktično naredila da Jermenija učini ustupke Azerbejdžanu, svakako će širiti uticaj i u ovaj većinski muslimanskoj državi. Naročito uz činjenicu da sad njena vojska može da vršlja po Azerbejdžanu kao nadgledač mira.

Azerbejdžan je jasan pobednik jer je dobio kontrolu nad svim svojim regionima u i oko Nagorno-Karabaha koje je u sukobu povratio od Jermena koji su ih kontrolisali još od devedesetih.

Takođe, Turska, koja je zdušno podržavala Azerbejdžan ovim sporazumom dobija mnogo, jer je pokazala da je dovoljno moćna da natera Rusiju da uradi sve samo da bi izbegla sukob sa njom.

Na kraju je Jermenija ostala bez kontrole nad teritorijama koje je toliko dugo držala, a takođe izgleda i da Nagorno-Karabah, čije stanovništvo čine mahom Jermeni, neće uskoro moći ni da pomisli na referendum o otcepljenju, jer u sporazumu o tome ne piše ni reč.

Mir na kojem je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao da treba da bude "koristan za sve" strane, obavezao je ruskog strateškog partnera, Jermeniju, da vrati Azerbejdžanu veći deo teritorija takozvanog "sigurnosnog pojasa" oko Nagorno-Karabaha zauzetog početkom 1990-ih.

Jedan od razloga zašto je Putin “žrtvovao” Jermeniju jeste da iskoristi priliku dok “Zapad ne gleda” i da se Rusija i Turska pokažu kao jedini brokeri mira. Ovako je učinio ustupke Azerbejdžanu i Turskoj kako bi se što pre rat završio, bez obzira na nezadovoljstvo Jermena.

Sjedinjene Američke Države, kako je Putinov portparol rekao u utorak, nisu imale ulogu u pregovorima.

- Dnevni red se potpuno promenio preko noći. Ako su pre Sjedinjene Države i Francuska pregovarale o miru u Karabahu sa Moskvom, danas će Rusija i Turska kontrolisati ispunjenje ovog krhkog mirovnog sporazuma. Ne mogu da razumem zašto bi se Putin odrekao ruskog monopolističkog uticaja na južnom Kavkazu. Da li je to argument protiv Sjedinjenih Država? Amerikanci mogu da izvrše pritisak na Rusiju ekonomskim sankcijama, ali Turska gradi moćno carstvo. Ne bi me iznenadilo da za nekoliko godina vidimo tursku vojsku u centralnoj Aziji - rekao je Arthur Pašinjan, jermenski politički analitičar sa sedištem u Moskvi, za “Dejli bist”.

Drugi razlog bi mogao da bude i to što Putin nije u dobrim odnosima sa jermenskim vlastima iako su ga one molile za pomoć poslednjih dana sukoba kada je bilo sve izvesnije da će Azerbejdžan pobediti.

Dugogodišnjim posmatračima Kremlja, Putinova igra u regionu bila je dovoljno jasna: ustupak Turskoj u zamenu za kontrolu nad jermenskom unutrašnjom politikom.

Putin se gnušao jermenskog premijera Nikola Pašinjana otkako se popeo na vlast posle uličnih demonstracija pre dve godine.

Moskva je od tada imala nelagodan odnos sa Pašinjanom, videći ga kao manje proruskog od svojih prethodnika po ključnim političkim pitanjima i kao nekoga ko je smenio generaciju lojalista Kremlja.

Moglo bi se reći i da je Rusija ovim sporazumom kaznila Jermeniju.

- Sa Putinove tačke gledišta trenutna situacija je uspeh u celini: postiže mir i rešava se Pašinjana, koji mu se nikada nije svideo - rekao je Timur Olevski, politički analitičar.

Prema njegovim rečima, “Putin ne misli da brani hrišćanstvo od islama”.

- Suprotno tome, kao što možemo videti na Bliskom istoku, Putin izgleda stoji uspešnije u vezi sa muslimanskim liderima – rekao je on.

Sporazum su u Jermeniji videli upravo kao veliki Pašinjanov poraz i već su počeli da se čuju pozivi da podnese ostavku, a to znači da Putin trlja ruke.

Izgleda da je Rusiji i trenutno važniji odnos sa Azerbejdžanom, a to bio mogao da bude treći razlog za "izdaju".

Uprkos činjenici da Rusija ima odbrambeni pakt sa Jermenijom na čijoj teritoriji ima i vojnu bazu, Rusija je prodavala oružje i Azerbejdžanu, a sada želi da tamo pojača svoj uticaj dok istovremeno želi da spreči da se Azerbejdžan otrgne kontroli.

- Sporazum se na mnogo načina odnosi na suštinske ruske interese u sukobu i možda je najbolji ishod (barem kratkoročno) koji bi Moskva mogla postići. Rusija je poslala svojih 2.000 pripadnika mirovnih snaga u Nagorno-Karabah - nešto što je Moskva želela da uradi još od 1994. godine, ali nije uspela - rekao je Aleksandar Gabuev, stariji saradnik u istraživačkom centru Moskovskog centra Karnegi.

Ruski mirovnjaci, naoružani i podržani oklopnim vozilima, zamrzavaju sukob, što onemogućava dalje napredovanje Azerbejdžana ili turskih podržanih snaga.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Azerbejdžan bogat naftom i može da bude moćniji saveznik Rusiji od Jermenije, ukoliko eventualno uspe da ga otrgne od vladajućeg uticaja Turske.