Piše: Bratislav Marković (Direktno.rs)

Da smo u srednjem vijeku, vjerovatno bi me zbog ovog teksta spalili na lomači. Ali nismo u srednjem vijeku, a mene je kažu 71-ve na Đurđic, kod babe i dede, u blizini Sokobanje i izvora Moravice krstio pop Dragoljub, lokalni paroh koji je imao običaj da ovakvom ritualu često pristupi pod uticajem alkohola. Može biti da je bio pijan i kad je mene krstio, te u tome treba tražiti razloge za nastanak ovog teksta.

U svakom slučaju, često pijani pop Dragoljub, svakako je uticao na moje rano stečeno, ali ni do danas nepoljuljano uvjerenje, da bez obzira što pripadam pravoslavnim vjernicima, ne vjerujem i da su svi sveštenici pravi vjernici. I ne samo to. Ne smatram da je Srpska pravoslavna crkva uvijek radila u korist svog naroda. A pogotovo to ne mislim za svakog patrijarha.

Bratislav Marković FOTO: Privatna arhiva

Bez obzira što se nisam slagao sa svim stavovima pokojnog patrijarha Pavla, doživljavao sam ga kao svog patrijarha i izuzetno ga poštovao. Ne samo zato što sam ga kao Dorćolac često sretao u čuvenom tramvaju broj dva, već zato što sam poštovao mnoge stavove ovog čovjeka koji nas je u teškim godinama (ne)uspešno učio kako treba da živimo i koje vrijednosti treba da poštujemo. Čekao sam satima u koloni da mu odam počast.

Ali da je patrijarh Pavle poživio još jedanaest godina i da je preminuo ovih dana, ne bih išao u Sabornu crkvu da mu odam počast. Zbog toga što je ovo doba pandemije, a ja smatram da je u ovom trenutku mnogo važnije da Srbi sačuvaju živu glavu, nego da cjelivaju pleksiglas.

Oproštaj od patrijarha Irineja FOTO: Milica Vučković

Sporedno je to što sada preminuli patrijarh nije moj patrijarh i što on za mene nije Irinej nego Miroslav. Jer Irinej ne treba da voli Audi, već Boga. Irinej ne treba da se bavi politikom, nego crkvom. Irinej ne treba da olako dijeli ordenje, jer se tako desi da orden dobiju i oni koji su nešto plagirali, ili oni koji su dobar dio svog života bili pobornici ideologije koja je rušila crkve i maltretirala sveštenike. Irinej ne bi govorio da li neko treba da bude na ulici ili ne, jer bi znao da tako produbljuje podjele u svom narodu, već bi se oglasio protiv mnogih nečasnih radnji bilo kog pojedinca. Irinej bi osudio bahatost, korupciju, besčašće… Irinej bi branio one koje bez ikakvih argumenata i dokaza napadaju i one o kojima se iznose najgore laži.

O da, sve bi to uradio Irinej. Ali ne i Miroslav. Miroslav je, dok je bio živ, kao i svaki živ čovjek, volio sve što vole mladi. A "Audi" je dobra marka automobila, Nijemac je to bato moj… Znao je Miroslav kod koga su ključevi od sefa i koga i zbog čega treba podržavati, koga odlikovati…

Znao je Miroslav kako da uzme pare za crkvu. Jer molitve budu u ranim jutarnjim ili u večernjim satima, te je podno grijanje u hramu jako praktično. Nije zgodno da se oni koji su se zavjetovali da ih sva zemaljska iskušenja neće pokolebati, smrzavaju u hladnom hramu dok služe liturgiju. Onog hrama koga bi se i najveći srpski prosvetitelj, u čiju je slavu podignut, postidio. Uvjeren sam da bi sada rekao, aman ljudi gradite bolnice, škole i vrtiće...

Ono što uradiš, to iza tebe i ostane. Kad objašnjavaš da se u činu pričešća jednom kašikom ništa ne treba mijenjati, čak ni u uslovima pandemije, dobiješ pleksiglas iznad sanduka, a na pleksiglasu razmjenu tjelesne tečnosti i razmjenu raznih kapljičnih infekcija u koje spada i Covid 19, te se tako tvoje stado razboljeva.

Kad crkvu umiješaš u politiku, može da ti se desi da ti političari odrede kad ćeš da umreš. Može da ti se dogodi da ti na sahrani govori tip koji je nadimak dobio po brendu cigareta, koji toliko voli ljude da onima koji su protiv njega hoće da ukine i pravo na grijanje, ali ne podno, nego bilo kakvo...

Kad sve tako radiš, iza tebe ostaje država koja će dozvoliti da na tvoju sahranu dođe više hiljada ljudi, bez obzira što se obični smrtnici sahranjuju gotovo u tajnosti.

Da, iza njega ostaje narod bez države, podeljena crkva, Audi sa blinkerima, veliki broj zaraženih na "pleksiglasu" i jedna suzama nakvašena tastatura kompjutera...

E, zato on za mene nije Irinej, nego jedan običan grešni Miroslav...

Ako griješim, grijeh ide na dušu moju...

Bratislav Marković, advokat i član Pokreta za preokret,