Piše: Vladimir VELJKOVIĆ (Peščanik)

Nepoštene i pokradene izbore su Aleksandru Vučiću čestitali Rusija, Kina, Azerbejdžan, Mađarska i Turska – države u kojima ne postoji smena vlasti na izborima. U pitanju su režimi u kojima postoji samo vladajuća stranka (Kina), zatim u kojima se opozicija na razne načine sprečava da ravnopravno učestvuje u političkoj utakmici (Mađarska i Turska), u kojima je vlast u rukama jedne porodice (Azerbejdžan), ili u kojima se postojeće političke stranke ne bore za smenu vlasti i dolazak na vlast, kao što je slučaj u Rusiji. Vučić je više puta jasno rekao da su to za njega prijateljske i savezničke zemlje, što bi značilo da je tim državama u interesu da Vučićev režim opstane.

Krađu na izborima su Vučiću čestitali i prijatelji iz SPC-a. Episkop bački Irinej Bulović se Vučiću obratio sa „uvaženi gospodine predsedniče“ i „dragi prijatelju“, a zatim srdačno čestitao izborni trijumf „otadžbinske opcije“ koju Vučić predvodi zajedno sa svojim saradnicima. Episkop je izrazio molitvenu želju da Vučića lično „Bog blagoslovi“ i da mu da „mnogo uspeha u daljem vršenju najodgovornije državničke dužnosti“ u vremenu izazova za otadžbinu i „srpski narod u celini“. Iz čestitke čitamo sledeće: važno je da Vučićeva i Irinejeva otadžbina trijumfuje nad demokratijom u Srbiji.

A trijumf je postignut uz pomoć desetina hiljada Srba iz regiona – to je taj „srpski narod u celini“ – koji su dovoženi autobusima da glasaju na republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima, kako bi se prekrojila izborna volja građana Srbije. I da bi se u praksi pokazalo da Vučićeva titula „predsednika svih Srba“, kako ga naziva Vulin, nije prazna retorika.

Vučić se u ratovima 90-tih zalagao za nasilno raseljavanje stanovništva, dok danas stanovništvo seli zbog broja glasova koji su mu potrebni da bi pobedio na izborima. Uspostavljeni sistem seobe glasača je posle pokradenih izbora odlučno branio vladika bihaćko-petrovački Sergije, koji je opoziciju u Srbiji optužio da je „kivna na prekodrinske Srbe“ jer žele da „po svaku cenu sednu u neku od fotelja“. Sergije poručuje da od prestanka mešanja u izbore i unutrašnju politiku Srbije nema ništa, zato što su u pitanju prava koja se zasnivaju na „specijalnim odnosima“ za koja su se Srbi preko Drine „krvlju izborili“. Tematiku borbe i krvi je dalje razradio biznismen Saša Trivić iz Banjaluke.

Trivić je srbijanskim građanima zapretio: „U Srebrenici smo trenirali za vas, spremite se“. Trivić je i ranije javno veličao ratne zločince da bi se kasnije izvinjavao, međutim, ipak se ne radi o još jednoj izjavi u nizu sličnih, već o doslednom načinu razmišljanja. Naime, ako se ne poštuju osnovna ljudska prava pripadnika drugih naroda, kao što se u slučaju genocida u Srebrenici nije poštovalo osnovno pravo na život, zašto bi se onda poštovala osnovna ljudska i građanska prava pripadnika sopstvenog naroda? Vučićev srpski svet nam poručuje: bolje da vas nema, odnosno bolje da u Srbiji nema opozicije autokratskom i kriminalnom Vučićevom režimu koji vas – za sada – samo krade na izborima.

Američki ambasador Kristofer Hil je izjavio da su izbori „test za demokratiju“, te da izborne manjkavosti treba rešiti sa stranim posmatračima, kada je već „želja Srbije da u potpunosti postane deo porodice Zapadnih naroda“. Takva želja, međutim, postoji samo u izjavi američkog ambasadora, dok je u realnosti režim zabrinut zbog Majdana i obojene revolucije u Srbiji za šta opoziciju zajednički optužuju premijerka u ostavci Ana Brnabić i ruska portparolka spoljnih poslova Marija Zaharova. Umesto testa demokratije, izbori od 17. decembra su za režim bili test izbornog inženjeringa i spremnosti autokratije da se održi na vlasti pribegavajući raznim vrstama mahinacija i zloupotreba.

Predstavnici opozicije su u subotu pred izborni dan pozvani na sastanak u MUP-u gde su optuženi – na osnovu navodnih saznanja savezničkih ruskih službi – da spremaju „nasilni upad u republičku i gradsku izbornu komisiju“. Policija je preuzela i ulogu Vučićeve kurirske službe i opoziciji saopštila da će Vučić priznati izbore u Beogradu „ako opozicija pobedi“. Efekat razgovora sa policijom se video u nedelju, kada je opozicija tek u pola dvanaest uveče shvatila da izlaznost nije odnela pobedu nad krađom izbora, a za to vreme je Vučić već proglasio pobedu. Umešanost MUP-a u zastrašivanje predstavnika opozicije ozbiljan je znak da se približavamo trenutku kada opoziciono delovanje može postati krivično delo.

Vučiću bi najviše odgovaralo kada bi u političkom životu postojali samo njegovi prijatelji, kao što su Irinej Bulović i Branimir Nestorović, tada bi suvereno upravljao srpskim svetom od Bihaća vladike Sergija pa do manastira Banjska, selio ljude, upravljao i naređivao – njegova je otadžbina tamo gde on komanduje. Ali Vučić neće stati i ne postoji trenutak kada će mu biti dosta, on hoće sve i hoće zauvek, i spreman je zbog toga da građane Srbije krade u po bela dana, nazivajući svoju krađu pobedom na izborima. Zato nam nije ostavio drugi izbor, nego da mu stavimo do znanja da je običan lopov, na čija pravila ne pristajemo.