“Insistiranje Dodika na sličnosti situacije Republike Srpske i Kosova, objektivno, jača našu poziciju u procesu rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Jer, tako se vrši indirektan pritisak na Zapad. Ako se igraju previše sa plamenom, mogu i sami da se opeku”, kazao je Jovanović.

On je dodao da to učvršćuje poziciju Srbije u daljnjem toku pregovora sa Prištinom, jer dopušta da srpska strana bude istrajnija i čvršća u odbrani stava da su Kosovo i Metohija integralni dio Srbije “i da to moraju da budu i kao konačno rešenje u razgovorima”.

Prema njegovim riječima, to što je Dodik rekao nije novo, jer je to više puta izjavljivao, ali je novo to što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao i rekao da očekuje plan od Republike Srpske napismeno.

“To jeste nešto novo, ali ne bi trebalo da se shvati na dramatičan način. Činjenica je da na Balkanu nije moguće logički prihvatiti da se jednoj manjinskoj zajednici koja se nasilno istrže iz svoje matične zemlje, daruje država, a da se to isto pravo osporava drugim zajednicama na Balkanu”, rekao je Jovanović za “Sputnjik”.

On je kazao da svijet dugo pokušava da Kosovo predstavi kao presedan, ali da je očigledno da je tu formulaciju demantovalo vrijeme i dešavanja.

Prema njegovim riječima, pokušaj Zapada da se kosovski slučaj objasni kao jedinstven i da je priznanje Kosova posebno i neuporedivo s drugim slučajevima, samo je postala floskula.

Banjalučki profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja kaže da je Republika Srpska još tokom rata u BiH stekla međunarodnopravni subjektivitet te da je, kao jedna od pregovaračkih strana u dejtonskim pregovorima, dobila viši nivo međunarodnog subjektiviteta.

“Republika Srpska je unijela konstitutivnu volju u politički i ustavni sistem u BiH, a ono što je Dejtonom još dobila su granice. Svako ko je htio da od Kosova i Metohije napravi državu, koja se pritom samoproglasila, a koja, uprkos svemu, još nema međunarodno priznanje, morao je da vodi računa o tome da to može da se odrazi i na Republiku Srpsku”, smatra Šolaja.

“Ono što može da predstavlja problem je Aneks četiri, Ustav BiH, koji je dodatak Dejtonskog mirovnog sporazuma i po kome niko nema prava na odvajanje. Ali, činjenica je da, u skladu sa međunarodnom praksom, to može da se desi, počev od samog referenduma do prava na secesiju, s tim što je Kosovo upravo primjer”, objasnio je Šolaja.

Šolaja ne smatra da Republika Srpska želi da se pripoji Srbiji, kao što Kosovo izražava afinitete da se ujedini s Albanijom u nekom trenutku.

“Republika Srpska je u stanju vin-vin pozicije, a dosadašnja politika Srpske je bila da se po nacionalnom principu solidariše sa ciljevima Srbije. U slučaju da Kosovo zaista postane država i da se Srbija pritisne u tom pravcu, a očigledno je da se na tome i radi, tada bi Srpska izašla s jasno izraženim stvovima u principu samostalnosti i nezavisnosti”, rekao je Šolaja.