Edin Džafić iz Breze je čovjek koji je život proveo trudeći se da ima dovoljno i da ništa ne fali, ni njemu ni porodici.

Radio je, zarađivao. Radovao se penziji iako je još mlad. Dobio je dva sina sa suprugom i kasnije nekoliko unučadi. Naravno, bio je presrećan. Nažalost, zdravlje nije bilo najbolje, ali snaga porodice gurala ga je naprijed.

A onda, prije nešto više od godinu dana, sin i snaja odlučili su da se razvedu, oboje su krenuli nekim novim životnim putevima, a četvoro djece ostavili su djeda Edinu i baki.

Naravno da je to bio šok za cijelu porodicu, ali Edin je odmah od prvog dana preuzeo brigu o unučadi bez imalo razmišljanja. Iako slabog zdravlja i minimalnih primanja.

Briga o četvoro djece nije jednostavna, pogotovo ukoliko imaju šest, četiri, tri i godinu i po. Riječ je o vrlo maloj djeci koja zahtevaju brigu i pažnju u potpunosti. Edin brine o njima 24 sata, a supruga pokušava dodatno da zaradi nešto u lokalnoj prodavnici kako bi doprinijela.

Teško je, kaže Edin, objasniti njegov život sada. Ovo nije mogao da očekuje. Briga o djeci iziskuje mnogo odgovornosti, ali i sredstava. Ono što mu posebno teško pada jeste kada osjeti kako djeci nedostaju majka i otac, piše Hayat.

"Ljubav im je potrebna. Mi se trudimo, ali znamo da majku i oca ne može niko zamijeniti. Sina i snaju sam pitao za sve, ali njih ništa ne interesuje. Sve je ovo sada moj život. Od nekih primanja djecu hranim. Uzimam im pelene. Mene zovu babo, dedo, a nekad i mama. Željni su majke, topline… Mi mu pružamo što imamo. Jedna je majka, jedan je otac. Kad ne bih ja imao, njima bih dao. Borim se koliko god mogu. Teško je raditi, a njih čuvati", rekao je za kraj Edin Džafić.