Piše: Svetlana CENIĆ (Oslobođenje)

Nisam nikada pisala otvorena pisma znajući da to izaziva samo podsmeh, jednako kao i silne peticije. Kad me pitaju, kažem javno šta mislim i to više zbog svoje savesti nego što mi je nada da će to iko ikada uzeti u obzir, što bi se reklo. Valjda je jasno da niti sam na budžetu, niti na partijskim platnim spiskovima.

No u ovoj priči o minimalnoj plati, “zaključanim” (kome li pade taj izraz na pamet - pita se ekonomska struka) cenama, odsustvu bilo kakvih reformi ili postojanja socijalne karte, pitam se šta radi naša diplomatija, posebno ekonomska diplomatija da pomogne našem izvozu, predstavljanju firmi ili da pruži pomoć u nastupu na tržištu. Znam da sad mnogi umiru od smeha znajući na šta se svela naša diplomatija, koga sve šaljemo, da je kriterij partijski, familijaran, kumovski ili trgovački - ja tebi, ti meni. U naše ambasade slabo da ko dolazi od inostranih diplomata i predstavnika vlasti, a na prijeme dolaze kad baš ništa drugo i bolje nemaju da rade. Uticaj naših ambasadora u predstavljanju svoje zemlje je direktno proporcionalan našoj borbi da se prikažemo u što gorem svetlu. Diplomatija nam je, inače, za zbrinjavanje podobnih lica jednako kao i javna i državna preduzeća, pa se ničemu ne treba čuditi.

E sad samo da podsetim šta piše na stranici Ministarstva inostranih poslova glede (i unatoč) ekonomske diplomatije:

“Predsjedništvo Bosne i Hercegovine je 13. marta 2018. godine usvojilo Strategiju vanjske politike Bosne i Hercegovine 2018-2023. Navedenom Strategijom su definirani Stubovi vanjske politike Bosne i Hercegovine, među kojima su i ekonomski prosperitet, zaštita interesa državljana Bosne i Hercegovine u inostranstvu, te promocija Bosne i Hercegovine u svijetu.

  Navedenom Strategijom je definirano da aktivnosti ekonomske diplomatije Bosne i Hercegovine podrazumijevaju sinhroniziranu koordinaciju djelovanja institucija BiH, u čiju nadležnost spada izrada dokumenata kojima se promovira izvoz, privlačenje stranih investicija, razvojni potencijali postojećih sektora privrede i industrije, sa jedne strane i Ministarstva vanjskih poslova BiH i diplomatsko-konzularne mreže BiH sa druge strane. Također, Strategijom je definirano da će fokus ekonomske diplomatije biti i na organizaciji konkretnih događaja za susrete privrednika i drugih značajnih subjekata iz Bosne i Hercegovine i drugih zemalja kroz ekonomske forume, poslovne/investicijske konferencije, prezentacije za ulagače, što će potaknuti direktno povezivanje i nalaženje rješenja za izazove koji stoje na putu saradnje. Posebnu ulogu u ovom procesu trebaju imati diplomatsko-konzularna predstavništva Bosne i Hercegovine (DKPBiH)”.

Koliko se taj deo strategije ispunio, znamo. Odnosno, nismo ni čuli, ni osetili. Mesta se u diplomatskoj mreži podele prvo nacionalno, pa partijski, a racionalno nema.

U prilog iracionalnom, nedavno me grupa privrednika pitala zašto se razmatra ukidanje naše ambasade u Libiji, sada kad su pozvani da učestvuju u obnovi zemlje. Naime, u Derni i Bengaziju u Libiji prvog i drugog novembra održana je konferencija pod sloganom “Zajedno, procvetaće ponovo” o rekonstrukciji i održivom razvoju nepogodama razorenih područja. Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine, u saradnji sa Vrhovnim pripremnim komitetom koji je oformila Vlada Libije, pozvala je bh. privrednike da uzmu učešće na tom skupu.

U Libiji je do pobune u toj zemlji 2011. godine radilo 17 bh. kompanija koje su, prema procenama, imale ugovore vredne ukupno oko milijardu eura. Malo li je?! Samo da naglasim da je to dve milijarde konvertibilnih maraka, da bude još jasnije kolika je potreba da se firme vrate na to tržište i da ih država podrži i pomogne im.

Znamo kakve su cifre i kakvi projekti kad se obnavlja zemlja, sve i da je korupcija enormna kao kod nas.

Neka ovo bude shvaćeno kao molba, vapaj, apel, a ne kao otvoreno pismo Predsedništvu BiH i Ministarstvu inostranih poslova. I ne, nisam na platnom spisku nijedne od tih firmi, da naglasim. Zato što znam kako su se stručnjaci jeftino prodavali i struku izdali, naglašavam da niti me kod od njih plaća, niti pretendujem na bilo šta, osim da vidim nove ugovore i da mogu da kažem eto bar nešto se uradilo.

Ako se ambasada izmesti u Tunis, kako se najavljuje ili kako se razmatra, možda će osoblju biti lagodnije. Fina je to turistička destinacija i popularna kod nas, ali nije valjda da ćemo opet klati vola za kilo mesa i da će po ko zna koji put privatni komoditet pobediti interes države?!

Svaki put se ponadam da negde postoji ta mrva savesti i to malo odgovornosti za javni interes.

Na kraju, zemlje iz okruženja i one u koje mi gledamo netremice vraćaju se tamo, a mi razmatramo odlazak. Valjda da njihovim firmama ustupimo poslove. Ionako se više vole i više se štite interesi tih zemalja nego vlastiti.

Unapred hvala na pažnji, ako je uopšte bude.