Članstvo Srbije u EU formalno će biti uslovljeno implementacijom sporazuma Beograda i Prištine, koji su dogovoreni u Briselu i Ohridu prošle godine, piše Nova.rs.

Osnovni sporazum ozvaničen je u Briselu, da bi mjesec dana kasnije na jezeru u Makedoniji dvije strane prihvatile Aneks sporazuma, koji je široj javnosti poznat kao"Ohridski sporazum". Godinu dana kasnije, evropski put Srbije i zvanično će zavisiti od toga da li će Beograd implementirati sve iz dogovora sa Prištinom.

Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali Evropskoj komisiji 2. februara prijedlog o izmjenama i dopunama u pregovaračkom okviru Srbije.

Ovim prijedlogom, obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa koji je prihvaćen u Briselu, kao i Aneks primene, koji je usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno su postali sastavni dio procesa pregovora o članstvu između Beograda i Brisela.

Konkretno, tom odlukom znači da će sporazum Beograda i Prištine i formalno biti uslov za ulazak Srbije u EU. Da bi odluka i formalno stupila na snagu potrebno je da je usvoji Savjet ministara EU.

Obavezujući sporazum

Još u februaru 2023. godine, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Josep Borrell rekao je da je sporazum pravnoobavezujuć i da će ga briselska administracija tako i posmatrati.

Njegova jasna argumentacija usledila je nakon “ping ponga” Beograda i Prištine u kojem je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić više puta ponovio da nije ništa potpisao i po pistemu “čeri pikinga”, poručio šta je prihvatljivo Beogradu da realizije.

Godinu dana kasnije, potpis postaje marginalna stvar jer će uključivanjem u poglavlje 35, sporazumi postati neizostavni deo evropskog puta Srbije.

Politikolog Miloš Pavković poručuje da je ova odluka bila jedina mogućnost EU da sporazum Beograda i Prištine bude pravno obavezujuć.

Kako objašnjava za Novu, posmatrano sa pravne tačke, više nije neophodno potpisivanje sporazuma, što je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata odbio.

“To de fakto znači da je članstvo Srbije u EU direktno uslovljeno implementacijom sporazuma iz Ohrida. I u samim pregovorima bilo je naglašeno da će se to sprovesti. Ovo je jedini način da se sprovede pravna osnova realizacije sporazuma, jer on nije bio ratifikovan ili potpisan. Sada, izmenom pregovaračkog okvira imamo i pravnu osnovu, ali i direktnu povezanost sa članstvom Srbije u EU”, objašnjava politikolog za Novu.

Govoreći o tome da li će evropski put Srbije biti otežan zbog izmene okvira, Pavković naglašava da na određeni način ulazak Srbije u EU može bit otežan.

“Čuli smo ranije izjave srpskih zvaničnika da ne želimo da ne želimo implementaciju sporazuma u potpunosti, da smo se samo donekle obavezali, što znači da su stavovi Vlade suprotni sporazuma. U tom smislu možemo da očekujemo da to oteža naš put, jer ako ne implementiramo članove, neće biti ni našeg puta u EU. Sa druge strane, EU i nema alternativu, mora da nametne implementaciju. Ove godine su izbori u Evropskom parlamentu, ističe mandat Miroslavu Lajčaku kao predstavniku EU u dijalogu, pa se pretpostavlja da ovo može biti godina vakuuma i zastoja. EU želi to da predupredi”, naglašava Pavković.

Uzmi ili ostavi – Otvara prostor za sankcionisanje Srbije

Govoreći o konkretnim posledicama ako Srbija ne provede dogovore iz Ohrida, a nakon odluke da taj sporazum bude dio Poglavlja 35, Pavković poručuje da se otvara prostor i za sankcionisanje Beograda.

“Sporazum predviđa sankcionisanje obe strane ukoliko se sprovedu ono što je dogovoreno. Izmenom pregovaračkog poglavlja 35 otvara se prostor i pravne osnove za sankcionisanje Beograda. To su restriktivne mere, koje smo u junu 2023. godine videli na primeru Kosova”, naglašava Pavković.

Instrumenti za takve sankcije u krajnjim granicama mogu da uključuje zabranu korištenja pristupnih fondova, ali i stopiranja članstva Srbije u EU.

Dio analitičara odavno napominje da je Srbija na „tihi“ način, prećutno, već sankcionisana budući da nije otvorila ni jedno poglavlje već nekoliko godina. Izmjenom pregovaračkog okvira mogućnosti za sankcije su i veće, što može da dovede do trajnog prekida pregovara Srbije i EU.

Vučić se branio da nije ništa potpisao, ali to više neće biti važno

Iako je Vučić odmah nakon Ohrida rekao da ništa nije potpisao, na čemu su potencirali i provladini tabloidi i cijeli vrh SNS, izmenom okvira njegov potpis gubi važnost.

Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji napominje da onog trenutka kada dogovoreno u Ohridu zvanično postane dio Poglavlja 35, više nema prostora da li ćemo nešto prihvatiti ili ne.

"To postaje zapisano i predstavlja kriterijum za zaključenje pregovora. Pritom, od toga više ne možete pobeći jer će postaje uslov za članstvo. Trpeće pristupni pregovori zbog te odluke, ali ne u meri koliko javnost misli. Naši problemi u prvom redu su vezani za Poglavlja 23 i 24, odnosno u oblasti vladavine prava. Problemi su nam se nagomilali, Kosovo više nije jedini, niti najveći problem za ulazak u EU“, tvrdi Međak.

Prema njegovim riječima, isključivo za domaću javnosti bilo je bitno pitanje da li će se nešto potpisati, ali da suštinski to nije bilo za zapadne partnere. Kako naglašava Međak, izmjenom pregovaračkog okvira to i zvanično prestaje da bude bitno.

"Nama je skretana pažnja da li je potpisano ili ne, ali Vučić je to prihvatio. Priča se tu završava. Ohridski sporazum je rezultat 10 godina pregovara pod kontrolom SNS. Ovako smo pregovarali jednu deceniju i kako smo to radili, tako smo i završili“, poručuje Međak.

Portal Nova podsjeća da dogovor iz Ohrida, koji predstavlja Aneks osnovnog sporazuma dogovorenog u Briselu u februaru 2023. godine između ostalog uključuje odluku da Beograd neće blokirati Prištinu na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama, što indirektno uključuje i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN).

Osim toga, međusobno će se priznati pasoše, diplome, registarske tablice i carinski pečati.

Razmijeniće se stalne misije, a održaće se i međunarodna donatorska konferencija na kojoj će biti obezbjeđena finansijska sredstva za obje strane.