Piše: RASTISLAV DINIĆ (Peščanik)

Ako ste stali u odbranu novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Dinka Gruhonjića, ako smatrate da je optužba za ustaštvo koja mu se ovih dana upućuje sa svih režimskih medija, protesta, stadiona i društvenih mreža, odvratna, klevetnička i lažna, možda bi trebalo da zastanete i razmislite još jednom. Naravno, optužba da je Gruhonjić izjavio da je ponosan što se zove isto kao i ustaški zločinac Dinko Šakić zaista jeste očigledno lažna i zasnovana na izvlačenju iz konteksta jedne potpuno nevine šale, ali to nije sve što bi o Gruhonjiću trebalo znati pre nego što sa sigurnošću kažemo da mu se etiketa ustaše pripisuje nepravedno i ničim izazvano.

Pre svega, da li ste znali da je Gruhonjić povezan sa francuskim neofašistom Alanom de Benoaom? Da li ste znali da mu je Kevin Mekdonald, koga inače nazivaju „Marksom antisemitizma“, pisao predgovor za knjigu? Ili da je blizak brojnim američkim neonacističkim grupama, poricateljima Holokausta i pripadnicima Kju-kluks-klana? Da li ste znali da otvoreno širi rasističke i antisemitske teorije zavere poput one o „zameni stanovništva“ – o kojoj je čak održao i predavanje u Beogradu?

Tačno, sve ovo još uvek ne čini Gruhonjića ustašom, ali to nije sve. Gruhonjić je tokom celih devedesetih bio na različitim važnim pozicijama u HDZ-ovim vladama, a danas je čest gost u emisijama koje otvoreno koketiraju sa ekstremno desnim, pa i proustaškim idejama i ikonografijom, kao što su „Bujica“ i „Podkast Velebit“. Povrh svega – Gruhonjić je bio dobar prijatelj sa ćerkom Ante Pavelića, Višnjom, o kojoj je govorio sa vidnim simpatijama i nežnošću, relativizovao je i umanjivao Pavelićeve zločine i zločine takozvane Nezavisne Države Hrvatske, hvalio je i veličao revizionističku literaturu, poput knjige Mladena Ivezića, „Titov Jasenovac“, u kojoj se poriče jasenovački genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, a za sam Jasenovac je izjavio da je u pitanju pojam koji su „namerno lažno širili lievo-liberalni krugovi te je on iz mitova prerastao sada u dogmu“.

Šta sada mislite, da li je potpuno neosnovano za osobu koja je radila, pisala i govorila sve ovo reći da je ustaša? U izvesnom smislu, uprkos svemu, još uvek jeste. Prave ustaše su činile najstrašnije moguće zločine, a nisu ih samo relativizovale, umanjivale i poricale. Pa ipak, osoba koja ove zločine svesno umanjuje ili poriče, i koja to ne radi iz neznanja ili gluposti, već iz jasnih ideoloških pobuda, koja ne skriva svoje antisemitske i rasističke stavove, te svoju bliskost sa ekstremnom desnicom i onima koji veličaju naciste i ustaše, već je opasno i ozbiljno blizu ustaštvu kao ideologije i možda bi se mogla optužiti za nešto poput neoustaštva.

Samo što, čitateljka je svakako već prozrela ovaj otrcani trik, osoba koju sam opisao naravno nije Dinko Gruhonjić, već neko sasvim drugi: Tomislav Sunić, hrvatsko-američki autor i ekstremni desničar, redovni gost kod Vladimira Bujaneca i poricatelj jasenovačkog genocida, koji je u decembru 2022. održao predavanje na temu „Opadanje u istorijskoj perspektivi, od Juvenala, Špenglera do savremenog liberalizma: religija progresa kao pokretač društvenog rasula“ u Kulturnom centru Novi Sad. Da li je u znak protesta protiv ovog poricatelja jasenovačkog genocida bilo masovnih demonstracija ili blokade ove institucije od strane tzv. „patriotske omladine“? Da li su režimski mediji pokrenuli hajku na ovog „ustašu“? Da li su desničarski portali pohisterisali? Ne samo da se ništa od ovoga nije desilo, nego je istaknuti režimski nedeljnik „Pečat“ objavio intervju sa Sunićem, pod nazivom „Verujem u mističnu snagu Rusije!“ (ne iznenađuje da je Sunić, povrh svega već nabrojanog, i putinofil). Jedini koji su digli glas protiv Sunićevog gostovanja bile su organizacije Antifašistička akcija Novi Sad i Antifašistički front 23. oktobar, čiji je protest međutim olako otpisan od strane naprednjačkog direktora KC Novi Sad, Bojana Panaotovića, uz lakonski komentar da je Sunić „prevazišao ideje ekstremne desnice“ (providna i lako dokaziva laž).

Kako je to moguće? Kako je moguće da silni novosadski desničari i „patrioti“ koji su sada navodno tako duboko povređeni izmišljenom Gruhonjićevom izjavom o Dinku Šakiću, nisu bili ni najmanje pogođeni sasvim realnim neoustaškim vezama Tomislava Sunića? Vrlo lako. Iza Sunićevog gostovanja u KCNS stajala je ista ona ekstremna desnica koja se pali na dugme iz Andrićevog venca i koja trenutno blokira Filozofski fakultet u Novom Sadu. U naprednjačkoj Srbiji, naime, „ustaša“ ne znači „pripadnik hrvatske fašističke, ultranacionalističke, klerikalne i terorističke organizacije“, a ne označava ni simpatizera ove organizacije (što Sunić jeste, a Gruhonjić nije), ni relativizatora i poricatelja zločina tzv. NDH (što Sunić takođe jeste, a Gruhonjić naravno nije), ni rasistu i ekstremnog desničara koji druguje s Pavelićevom ćerkom (što Sunić opet jeste, a Gruhonjić dakako nije), nego naprosto znači kritičar Vučićevog režima. Jedino tako Gruhonjić (a pre njega i predsednik PSG-a Pavle Grbović i novinari Nove S i N1 Vanja Đurić i Željko Veljković) mogu biti proglašeni ustašama, a Sunić dočekan kao uvaženi akademik i intelektualac, i to od strane istih onih pojedinaca, medija i organizacija koje sada vode hajku na Gruhonjića.

Sramno je veličati, umanjivati i relativizovati ustaške zločine, sramno je otvoreno ili prikriveno negovati ustašku ideologiju, a sramno je i davati platformu onima koji sve ovo rade. Biti proglašen „ustašom“ u naprednjačkoj Srbiji, međutim, nije nešto čega se treba stideti, već nešto čime se treba ponositi.