Piše: Miodrag VLAHOVIĆ / Pobjeda

Mickey Spajić smatra da je to pitanje "koje treba prepustiti prošlosti". Ne želi „danas“, kazao je, da odgovara na to pitanje!?

Mučno li mu je to pitanje o Srebrenici i umorenim ljudskim dušama, samo zato što su bile muslimanske, bošnjačke! Kao da mi ne pamtimo Spajićeve ranije reakcije i ponašanje i kao da nas iznenađuje njegovo ćutanje o stavu zvanične Crne Gore u vezi kosponzorstva Rezolucije UN o genocidu u Srebrenici, koja treba da bude izglasana u Generalnoj skupštini svjetske organizacije 2. maja.

Uostalom, valja napomenuti: g. Spajić je postao premijer, jer ga je direktna prosta laž omela da nam bude šef države. To prokleto državljanstvo & beogradsko prebivalište!

Zato se Mickeyu Spajiću, poslije svih Scila i Haribdi, sada ne žuri. "Danas" nije vrijeme za to dosadno pitanje! Jer, Milojko Spajić niđe ne ide. Neće on naprijed, jer nema kuđ nazad. A o prošlosti - nikako.

Ćutaće, dakle, u kriptovaluti do kraja, mašući malograđansko-populističkoj publici nevidljivim programom "Evropa sad 2.0" - ili 3.0 i tako redom - koji niko nije vidio jer ga, eto, nema. Nestao između obećanja Jezda-Dafinine kućice od čokolade i japanskih instant-čuda put Aerodroma Golubovci.

A taj dosadni genocid u Srebrenici je, ponavlja on, prošlost, koja, pogađate već, "dijeli narod". I šteti permanentnom oduševljenju PES glasača. Posebno uznemirava koalicione partnere - ruske najamnike, Vučićeve znane i neznane epigone i fanatike, fašiste, kripto-demos nacionaliste, lažne demokrate sa kravatama i bez kravata, BIA ruke pravde i FSB ruke nepravde, SKY novinare i medije-štabove za degradaciju i uniženje Crne Gore, roj srpsko-ruskih medijskih jazbina, rent-a-kolumniste odsvud-otkud, nove priučene BIRN diverzante i marginalne zlobnike... Vojvoda četnički će se naljutiti, a gospodin Melon ne čuje dobro, od rike srpsko-ruskih migova, na pokaznoj vježbi na nepriznatoj granici prema Crnoj Gori - koja je još u NATO, a kad će, ne znamo …

Čak je i Mickeyev ministar vanjski junački izložio sebe sprdnji i poruzi u Skupštini, jer je i njemu bilo prerano da odgovara o UN Rezoluciji o Srebrenici i o tom nezgodnom genocidu. Argument mu je bilo i nekakvo sabotersko pismo iz Banjaluke koje je u UN distribuirala Stalna misija Srbije... Pa mu, tobože, nije bilo jasno zašto bi Crna nam Gora bila kosponzor tog dokumenta, kad to "nije ni Bosna i Hercegovina"!? Pa onda naše, tj. "naše" diplomate na Ist Riveru ne znaju koji im/nam je stav o Rezoluciji, kad ih neko pita. Jer im mvp Ivanović još nije javio. Biti bez mišljenja, na njujorškoj vjetrometini svjetske diplomatije. Sibir!

Držaće te diplomate, i ne samo u Njujorku, ministar Ivanović u hibernaciji do kraja. Ali, da se ne zavaravamo - nema potrebe da ga, povodom toga, straše koalicioni partneri. Pogled čiča Draže je dovoljan. Inhibicije su teške, neautovani ideološki stavovi još teži! Krivi smo i radikalni, ekstremni čak, što ga uopšte pitamo! To je tako nediplomatski! I retrogradno. Ancien regime. Kao da je diplomatija samo umijeće vezanja kravate i slaganja boja i dezena. Jer jasno vidimo da nije! Očigledno se ne dokazuje.

Čak će se i Slučajni predsjednik upitati zašto se Vlada kukveži u vezi stava o Srebrenici. Ispravno, NjESP Milatoviću: zvanični stav je zvanični stav, ma koliko bio bolan za vladajuću većinu. Žalimo slučaj. A kući neka drže slike poraženih "heroja", s bradama i bez njih, do mile volje.

Jedino će se ministrica Maida Gorčević odvažiti da progovori koju, opet. A onda je neće braniti njene partijske kolege, predsjednik partije i Vlade. Čak ni kolega ministar vanjski. Branitelji dame u nevolji će biti mrska opozicija i ekstremno-radikalni elementi. Uzaludno.

Crna Gora, dakle, priznaje genocid u Srebrenici. Zbog tog stravičnog genocida i zbog svoje budućnosti. Zbog svih nas. Tako je i danas, što god da g. Spajić i g. Ivanović misle i rade. Tako će biti i sjutra, i ako Premijer i Ministar ni zvanično, ni formalno ništa ne urade. Samo će sebe obrukati. To moraju znati.

Što će, dakle, povodom Rezolucije UN o Srebrenici, na kraju, preduzeti 44. Vlada već je postalo manje važno. "Danas" je odavno došlo. Ali je i prošlo, Spajiću, Ivanoviću.

Zakasnili ste.