Šetnje „Srbija protiv nasilja“ jedan su od najvećih mirnih protesta protiv vlasti iz Beograda posljednjih godina, izazvanih nizom katastrofalnih zločina koji su ogolili trulež društvenih temelja današnje Srbije.

Iako su možda i najmasovniji otkako je na vlasti Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića, postojeća vlast ipak ne pokazuje spremnost za temeljne promjene koje bi zadovoljile građane, koji svake sedmice uporno nastavljaju svoje mirne šetnje.

Štaviše, predstavlja ih neprijateljima, stavlja na stub srama, a oni istaknutiji koji se usude javno iznijeti teške riječi protiv Vučića i njegovih saradnika, te pozvati na promjene, izloženi su brutalnim verbalnim, a u nekim slučajevima i fizičkim napadima.

Srbijanski glumci, njih nekoliko desetaka, bili su među najglasnijim kada je riječ o javnoj podršci protestima, tako da ne čudi što su upravo oni među prvima postali „neprijatelji države i rušitelji njenog ustavnog poretka“, osobe kojima su na čelu iscrtane mete.

U razgovoru za Al Jazeeru, istaknuti srbijanski pozorišni režiser Kokan Mladenović, koji i sam podržava proteste i želi temeljne društvene i političke promjene u Srbiji, koja je, kako tvrdi, „spala na najniže grane u istoriji“, smatra da je to logična reakcija vlasti, koja neće birati način da „opstane na vlasti i sačuva svoje interese i kriminalne aktivnosti“.

Mladenović je kazao da “ovi protesti u Srbiji nisu pitanje opozicionog delovanja, već pitanje borbe za normalan život”.

“Njega je nama uzurpirala kriminogena grupa koja je preuzela sve visoke poluge vlasti, grupa koja dozvoljava sebi da donosi odluke u ime svih nas i da vodi državu glorifikujući ratne zločine i šurujući sa kriminalom, usuđujući se da se obruši na sve koji ne prihvataju tu vrstu mafijaškog ponašanja“, kaže Mladenović.

„Ovi ljudi, koji već mesec i po pokušavaju promeniti nešto radikalno, to su ljudi koji su shvatili dokle smo došli. Ako ćemo decenijama od ratnih zločinaca da pravimo heroje, ako će glavne zvezde naše zemlje u reality programima, na svim naslovnim stranama i televizijama biti ubice i osuđeni kriminalci, ako će ta vrsta društvenog taloga da se predstavlja kao vrhovna društvena vrednost, onda stvaramo društveni ambijent u kojem naša deca odrastaju u mostruoznim okolnostima, a posledice su strašne“.

Šta se, po Vašem mišljenju, upravo dešava u Srbiji?

– Sve ovo što se sada dešava, smatram da je revolt ozlojeđenog građanstva, a tu je ponajmanje politike. No, oni koji vode Srbiju to ne shvataju već proglašavaju neprijateljima sve one koji bi da ih sklone sa vlasti. Međutim, ovde se ne radi o nekoj opozicionoj borbi, već o tome da je jedna grupa ljudi dovela Srbiju na najniže grane u istoriji. Napravila je ruglo od zemlje, u kome vladaju pravila kriminala i kapitala, gdje ne postoje normalne okolnosti niti za život, niti za odrastanje novih generacija.

Odziv ‘šetača’ je ogroman, možda veći nego ikada prije otkako je na vlasti SNS. Mislite li da je ovo trenutak kada bi se tim šetnjama moglo nešto postići?

– Ja verujem da će se postići. Ovo su protesti ozlojeđenih građana koji će teško prihvatiti da se vrate da žive u okolnostima koje su dovele do ovih katastrofa. Iskreno se nadam da će protesti dobiti neki oblik koji će ih radikalizovati, ali ne prema nasilju. Ako vlast ne ispuni zahteve koji su krajnje normalni i legitimni, doći će do radikalizacije građanskog protesta i prije jeseni mogli bismo imati nove političke okolnosti.

Kada se govori o ‘radikalizovanju’, prvo što pada na pamet je nasilje. Je li to u pitanju?

– Ne, nasilje bi došlo isključivo od strane vlasti. Videli ste sami po slikama sa protesta da to nije narod koji bi na bilo koji način nasilno rešavao probleme. Verujem da će ova vlast, koja je u slobodnom padu, učiniti sve da izazove incidente, simulira incidente, kako bi omogućila sebi alibi za neku vrstu represiju nad demonstrantima, ali verujem da među ovima što protestuju ima dovoljno organizacije i pametnog sveta koji će uspeti izbeći svaku vrstu nasilnog konflikta.

Šta onda treba učiniti?

– Treba radikalizovati proteste u smislu bojkota i sprečavanja rada državnih institucija, da se Srbija blokira na način da bude disfunkcionalna, što bi iziskivalo neka konkretna rešenja u najskorijem mogućem roku. Treba radikalizovati oblike građanske borbe, ali nikako proteste voditi u pravcu nasilja.

Kako komentirate reakcije vlasti na zahtjeve koji se šalju sa šetnji? Ima tu teških uvreda, prijetnji, ruganja, kao i fizičkih napada na istaknutije protivnike vlasti.

– Ta ekipa reaguje onako kako jedino i može da reaguje. To je skup primitivnih ljudi koji čuvaju svoje privilegije. To je skup kriminalaca koji upravljaju državom i kriminalom u toj istoj državi. Oni nisu vezani ni za kakvu ideologiju, ni za kakve ideale. Oni opstanak na vlasti vezuju isključito za opstanak sopstvenih interesa i kapitala, jer je Srbija premrežena tim interesno-kriminalnim grupama.

I, normalno je da će žustro osuđivati svakoga ko se nađe sa druge strane. Ljudi od ugleda i javne reči, glumci i drugi, naravno da će biti istaknutiji i izazvati veću lavinu uvreda od svih koji čine taj problematični svet vladajuće stranke. Kad pogledate ko su ti ljudi, ništa se drugo ne može očekivati. Nikakva mudrost niti neki radikalno hrabri potezi koji bi drastično promenili na bolje klimu u državi. A da ne govorimo o mladima, školovanju, vaspitanju, obrazovanju, kulturi…, jer smo očito u tome najviše zakazali kao društvo.

Ukoliko bismo zamislili neki najbolji put kojim bi Srbija mogla krenuti, u konkretnom rezultatu protesta, kakav bi on bio? Promjena vlasti, dramatična promjena ponašanja postojeće vlasti ili nešto treće?

– Ne verujem da bilo ko ko percepira u vlasti, a naročito ova sadašnja vlast, može da donese bilo šta dobro Srbiji. Dvadeset godina kasnije, ovi građanski protesti trebaju da završe ono što očigledno nije 5. oktobar 2000. (protesti i neredi nakon kojih je svrgnut Slobodan Milošević, op. a.). Mora se skloniti aktuelna vlast, uvesti lustracija, završiti suđenja za ratne zločine, uvesti ispitivanje porekla imovine hiljada i hiljada prebogatih ljudi u Srbiji obogaćenih kriminalom i zločinima.

Osim toga, zauvek bi se morali završiti ratovi iz 90-ih godina. Srbija živi i dalje još svoj falsifikat istorije iz 90-tih, nespremna da se suoči sa svim onim što je uradila u ratovima, kao što, nažalost ni ostali narodi na području bivše države nisu spremni da prihvate ono što je njihov udeo u svemu tome.