Ovaj događaj je sa stanovišta Evrope bezbjednosni incident u kojem se desio teroristički akt, niko ne govori o manastiru i de fakto talačkoj krizi a Srbija i Kosovo vjerovatno idu u neku vrstu sankcija i izolacije - ocjenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za Pobjedu – govoreći o događajima u Banjskoj. Ističe da veliku ekonomsku podršku Zapada gube i Beograd i Priština.

"Vučić je rekao, pa šta, neće me posjećivati. To je relativizacija. Međutim, kada, kao u slučaju Kosova, Amerika obustavi polovinu svoje pomoći to je veliki novac za Kosovo jer je njihov budžet oštećen za 50 miliona dolara. U Srbiji 50 odsto manje pomoći SAD osjetiće svaki građanin - neće moći da funkcioniše digitalizacija, kojom se hvali premijerka, jer nije zasnovana na investicijama kapitala nego na pomoći EU i SAD", objašnjava Janjić.

Premijer Sjeverne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je ako nema mira neće biti ,,Otvorenog Balkana“, Berlinskog procesa... Koliko je ugrožena regionalna stabilnost „samostalnom“ akcijom Milana Radoičića u Banjskoj?

Regionalna saradnja će se svesti na političko diplomatsku saradnju i ostaje jedan izlaz - svi u NATO ako nećete ratove a i mi vam ih ne dozvoljavamo. Radoičić je obavio fenomenalan posao upravo za tu ideju, naravno da mu to nije bilo na kraj pameti, ali šta god je njemu bilo u glavi i onima koji su ga poslali NATO će postati zajednički bezbjednosni okvir za region.

Pokazaće se da je Rusija interesni partner na Kosovu, a za gubitak Kosova biće optužen i Radoičić i Vučić. Kosovo privremeno prelazi u fazu nadgledanog vojno policijskog prisustva na sjeveru i preko toga vodite bezbjednosne razgovore. To je ono što je nedostajalo Zapadnom Balkanu bezbjednost - preko ovog incidenta riješiće se učlanjivanje zemalja Zapadnog Balkana u NATO koji će onda postati zajednički bezbjednosni okvir. To je jako dobro jer nijedna od tih zemalja nema šanse da bude vojno neutralna što vidimo na primjeru Srbije niti one sve zajedno imaju mogućnost da se organizuju čak i kada se ne bi ovako mrzjeli.

,,Otvoreni Balkan“ nema više ko da promoviše, Vučićev autoritet je od samog početka bio sporan – prvo ga je osporavao Milo Đukanović iz različitih razloga, a jedan od problema svake regionalne saradnje je bio autoritet onih koji to predstavljaju.

Vidite, poslije Đukanovića Edi Rama je postao broj jedan u regionu, ne želimo da prođe kao Đukanović, jer ima viziju i za savjetnika Amerikanca Džima O′ Brajana. Ideja OB nije originalna ideja Balkana već Medlin Olbrajt. Ta ideja je bila odlična ali je tragedija kada dobra ideja dođe u loše vrijeme i uđe u ruke protagonista.

Samit Evropske političke zajednice u Granadi nema konkretnih poruka za region, što je smisao te inicijative?

Ta ideja je politička izmišljotina da se ljudi osjećaju dobro iako nisu primljeni u EU. To je sastanak hajde da se priča vi ste dio Evrope, utičete na politiku, kako utiču ovi mali na politiku kad trčkaraju okolo i mole za razne stvari...

To nije ozbiljna integracija, troše se pare građana EU, a cilj je odložiti donošenje i realizaciju odluke o stvarnom prijemu u EU. Tu najviše brine ponašanje Turske kojoj su zamrzli pregovore 2006. godine i ona je navalila na Balkan. Reorganizacija EU neće ići kako mi mislimo jer će Zapadni Balkan biti neka mala podregija neka vrsta saveza federacija, dakle, braća sa Balkana. Dobro je otići u Granadu samo da bi saznali šta EU planira za sebe ali ne i za tebe.

Zapadni Balkan u riziku zbog sudbine Berlinskog procesa

Pitanje je što je budućnost? Berlinski proces je bio jedan od 50 projekata koji su bili namijenjeni Jugoistočnoj Evropi i on je sve i ništa – prati podsticaj ekonomske saradnje koja ne postoji. Oni koji su zagovarali BP nisu htjeli da učestvuju u korekciji politike Brisela.

Sada je stvorena podideja, koja može da prođe, direktni ulazak u jedinstveno tržište i tu od regionalne ekonomske povezanosti nema ništa. Zapadni Balkan postaje periferija nerazvijeni dio tržišta i glavna borba je ko će imati kontrolu nad resursima: rudama, vodama, obnovljivim izvorima energije a strateški interes je pozicija Jadransko, Jonsko i Crno more i saobraćajni koridori. Sve to sada preuzima osrednji kapital, a EU nije spremna da uradi ono što želi SAD da motiviše velike koncerne i multinacionalne kompanije, kakav je Behtel Enke, da uđu u infrastrukturnu gradnju i presijeku uticaj Rusije i Kine na koridoru 8 i povežu Jadransko i Jonsko sa Crnim morem... U takvoj situaciji Zapadni Balkan se nalazi u velikom riziku, zaključuje Janjić.