Žarko Papić smatra da od zaključaka Skupštine RS može nastati puno ozbiljnija kriza.

"Navikli smo na krize, veliki je bio kvantitet kriza, a sad taj kvantitet prelazi u negativni kvalitet. Ovdje se valja nešto puno ozbiljnije nego to mislimo", kazao je.

Tvrdi da je malo iznenađen i uplašen "bukvalnom jednostranošću koja vlada u našem javnom prostoru", kad su u pitanju i zaključci i reakcije.

"Ta vrsta dezinformisanosti, grubosti, trčanja na svaku prvu loptu. Imate stranke koje objavljuju saopštenja tri puta dnevno protiv nekog ko je potpuna budala, a zove se Vulin, pa je nesretnim okolnostima ministar odbrane u Srbiji, itd. To me jako plaši, moram reći. Veoma je teško sačuvati zdrav razum u ovoj situaciji i velika je uloga medija da malo ohlade ovu užarenu situaciju", kazao je.

Govoreći o zakjučcima NSRS, Papić podsjeća da je od 1998. godine, međunarodna zajenica pomjerila poziciju iz medijatora na nekog kreatora zakonskih, ustavnih i drugih rješenja.

"Ta tendencija u sebi nosi neku klicu unitarizma. S druge strane reakcija je onda, naravno, separatistička u raznim dozama, u raznim elementima i imate sad sudar dva pogleda na BiH. Kad govorim o ovom separatističko-secesionističkoj tendenciji, hoću da budem potupno jasan. Ovi zaključci NSRS imaju političko značenje, šta se od toga može pravno realizovati, meni je teško da ocijenjujem jer nisam pravnik. Ono što mislim da je bitno i da je suština, pošto se pojavila teza o mogućnosti referenduma, odvajanja, RS, običan je odgovor i korektan je odgovor da to u ovim okolnostima nije moguće. Sve je to tačno, ali nije najbitnije. Pitanje je da li je srpski nacionalni interes, govorim o Srbima u BiH, da se RS odvoji iz BiH? Ja mislim da nije. Vitalni srpski nacionalni interes je Bosna i Hercegovina", istakao je.

Papić se upitao šta bi bilo kad bi se u nekoj konstelaciji RS odvojila od BiH i pripoji Srbiji.

"Manje stanovnika nego Grad Beograd, nerazvijeno područje, pretpostavka je da bi Hercegovina tražila autonomiju u okviru te 'malo veće' Srbije. Jednostavno, to ne bi funkcionisalo", smatra analitičar, dodajući da bi u takvoj situaciji Srbija bila međunarodno izolovana, te naslijedila probleme.

Politički analitičar Miloš Šolaja smatra da si očekivani zaključci Skupštone RS. 

"Onog časa kad je ta odluka objavljena moglo se pretpostaviti šta će se desiti pošto je Ustavni sud i u par ranijih navrata donosio slične odluke koje se tiču Republike Srpske, ali uglavnom oko identitetskih pitanja - grb, himna, kasnije i pitanje referenduma, itd. Ono što je možda karakteristično za ovu skupštinu je da su sve političke partije stale iza tog spiska zahtjeva, bez obzira što su kasnije došle neke reakcije koje govore kritički o tome. A što se tiče kritika, to već spada u jedan demokratski alat koji vjerovatno govori o različitom viđenju puteva za realizaciju tih zakjučaka", kazao je.

Šolaja tvrdi da je sad pitanje kako će se realizovati ti zaključci.

 "Drugo pitanje je kakvi su dometi i kakve su posljedice po ukupnu budućnost, ne samo BiH, nego vidimo da se ovo pitanje dodiruje i regiona, ako ništa drugo onda bar susjednih zemalja - Srbije, Hrvatske pa i Crne Gore. Tako da se ovo može pretvoriti u jednu malo veću regionalnu krizu. Ono što u ovom trenutku ja mogu da vidim da će na ovaj ili onaj način, realizacija ovih zahtjeva blokirati sadašnji način funkcionisanja BiH", smatra analitičar.

Kazao je da BiH slijedi jedno temeljito ustavno preslaganje.

"Da počnemo da diskutujemo o tome i vidimo šta su ključna pitanja. Mene malo čudi jedna pozicija da neko smatra da uopšte bez stranih sudija da ne može da bude BiH. Ja sam sve više začuđen upravo tom logikom da neko traži od međunarodne zajednice da upravlja unutrašnjim pitanjima, jer to onda govori i o samoj nezrelosti države i njenih stanovnika, kao oblikovane političke zajednice. Ustav bi morao da bude temljni konsenzus ljudi koji žive u jednoj državi i čini mi se da bi postavljanje na takav način možda malo i promijenilo ovu neku agendu ratobornosti", kazao je Šolaja.