U borbama za stratešku avio-bazu Vatija, jugozapadno od Tripolija, zarobljen je i PVO sistem ruske proizvodnje „Pancir S1“. Sistem je pao u ruke armije koja ratuje uz podršku turskih intervencionista. U ruskoj javnosti to je pokrenulo pitanje kakve tajne zarobljeni u Libiji „Pancir“ može odati Turskoj?

Ruski eksperti tvrde da ovaj „Pancir“ nije posebno interesantan turskoj vojsci i uopšte NATO-u, jer je riječ o izvoznoj verziji napravljenoj u drugoj polovini devedesetih godina prošlog vijeka.

„Mislim da tu ništa nije kritično. Možda će izvući neke zaključke, ali ne bih rekao da je ‘Pancir’ baš toliko tajno oružje, iz prostog razloga što je razvoj savremenog oružja te klase približno isti u svim zemljama-proizvođačima. Kada bi se radilo o ultra tajnom oružju koje koristi posebne tajne legure, onda bi trebalo da se zabrinemo“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin.

On je podsjetio na slučaj kada je sovjetski pilot Viktor Belenko, prije skoro četiri i po decenije, oteo tada novi lovac Mig-25 za čijim su performansama tragale strane obavještajne službe i prebacio ga u Japan. Belenko je dobio politički azil u SAD, a u Sovjetskom Savezu je proglašen za izdajnika.

Žilin napominje da je to bila katastrofa i da SSSR dugo nije mogao da se oporavi od toga, jer su rivali dobili informacije o najsavremenijem avionu, ali ističe da se takva priča sada ne može ponoviti.

„Kada je riječ o ‘Panciru’ tu nema ničeg tajnog. Naravno, ne bih volio da ga Turci daju Amerikancima, ali vidjećemo kako radi naša diplomatija“, kaže Žilin.