Na izbore je izašlo oko 68 odsto Rusa, od čega je 78 odsto glasalo za predložene amandmane. Dok je Kremlj ovakav rezultat proglasio “trijumfom”, kritičari tvrde da je nelegitiman, piše "Moscow Times".

Ugledni fizičar Sergej Špilkin objavio je u prošli četvrtak statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na referendumu održanom od 25. juna do 1. jula.

Špilkinov grafikon od 88 miliona glasova pokazuje da se udio glasova “za” bliži procentu od 100 odsto u oblastima koje su prijavile sličan, abnormalno visok odziv.

– To govori da je oko 22 miliona glasova možda lažno – objašnjava Špilkin.

 – U nedavnoj prošlosti nije bilo manipulisanja glasovima na ruskim izborima ove veličine. Ovo je apsolutno slučaj bez presedana. Relativno gledajući, slična situacija već je viđena na izborima za Dumu 2016. – dodao je on, odnoseći se na izbore za donji dom ruskog parlamenta gdje je vladajuća partija zvanično osvojila 54 odsto glasova, dok ih je, prema njegovoj računici, bilo 40 odsto.

Špilkin je prethodno objavio statistički dokaz o velikoj glasačkoj prevari na izborima za Dumu 2011. te na predsjedničkim izborima 2018., na kojima je Putin osvojio četvrti mandat.

Prema njegovoj kalkulaciji za referendum o ustavnim amandmanima, rezultat je 65 odsto glasova za, a 35 protiv, s odzivom od 42-43 odsto, navodi "Moscow Times".

– To je značajna manjina koju zvanični rezultat marginalizuje – ističe Špilkin.

Posmatračka grupa "Golos" saopštila je u četvrtak da je primila više od 2.100 žalbi zbog mogućih prekršaja na izborima, uključujući izvještaje da su poslodavci primoravali svoje radnike na glasanje. Iz "Golosa" kažu da će oko 58 miliona glasova biti predmet pravnog spora, jer ruski izborni zakon o ustavnim reformama nema mehanizam prijevremenih izbora.

Izbore je osudio i opozicionar Aleksej Navaljni, koji je na Twitteru naveo da je referendumom postavljen “rekord u lažiranju glasova”. On je dodao da rezultat “nema veze sa stavovima ljudi”. Kritike su stigle i iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su izrazile zabrinutost zbog “manipulacije”, dok je Evropska unija pozvala Rusiju da istraži navode o “iregularnostima” na izborima.

Proteklo glasanje bilo je veoma važno za Vladimira Putina, koji sada može dva puta da uđe u utrku za reizbor nakon 2024.