Piše: BOŠKO JAKŠIĆ Dodik je verni saveznik Moskve, najverniji na zapadnom Balkanu, a da li će zvanični Kremlj shvatiti s kim ima posla, da li će ga posle ovoga pustiti niz vodu i potražiti nekog drugog, to će se tek videti. Interesi visoke politike nisu okovani, čak i kada su pozlaćeni. 

Iz Rusije su poslednjih decenija nestale desetine miliona starih pravoslavnih ikona koje su postale jedan od najtraženijih kolekcionarskih predmeta na Zapadu, ali nijedna nije izazvala takav skandal kao ikona nestala iz Ukrajine.

Još se nije slegla prašina posle diplomatskog incidenta kada su bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine odbili da se u Sarajevu sastanu sa ruskim ministrom inostranih poslova tvrdeći da nije poštovao institucije i simbole BiH državnosti, a stigla je nova diplomatsko-kulturno-religijska afera.

Sergej Lavrov vraća poklonodavcu Miloradu Dodiku tri veka staru pozlaćenu ikonu koju je u Istočnom Sarajevu dobio od predsedavajućeg Predsedništva BiH, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je propratno objašnjenje: „Ikona će biti vraćena da bi se uz pomoć Interpola razjasnilo njeno poreklo”.

Ambasada Ukrajine u Sarajevu je i pre odluke Lavrova da ikonu vrati darodavcu zatražila „javno, neodgodivo i nedvosmisleno” objašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova BiH o tome kako je ikona iz njihove zemlje dospela u drugu državu i završila u Dodikovim rukama. Moskva pere ruke, a tužilaštvo BiH formiralo je predmet i najavilo da će izvršiti provere.

Vlasti u Kijevu tvrde da je ikona iz Luganjska, grada koji je od izbijanja rata 2014. i dalje pod kontrolom proruskih separatista, „objekt kulturne baštine” te zemlje, što dokazuje veliki crveni voštani pečat na poleđini ikone.

Dodika je u problem uvalila fotografija koju je emitovala agencija Srna, na kojoj se lepo vidi žig Narodnog komesarijata za zaštitu spomenika kulture (Ukrnauka) iz Odese, koji je postojao tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, sa oznakom Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike, iz vremena kad je ta danas nezavisna država bila deo Sovjetskog Saveza.

Kako je došlo do toga da se na najvišem diplomatskom nivou poklanjaju stvari problematičnog porekla?

Iako je iz Dodikovog kabineta, posle nekoliko dana ćutanja, saopšteno da ikona „nije ukradena i spada u red porodičnih osveštanih ikona”, gde su dokazi da nije ukradena?

Sva je prilika da je ikona ukradena iz neke crkve u Lugansku u vreme borbi na istoku Ukrajine. Od izbijanja konflikta, desetine dobrovoljaca iz Srpske se, zajedno sa proruskim separatistima, po samoproglašenim nezavisnim teritorijama Luganjska i Donjecka borilo na strani Rusije. Jednom od njih u BiH se zbog toga sudi jer je po zakonima pridruživanje paravojnim formacijama u inostranstvu krivično delo.

Pozlaćena ikona, umetnički izraz bogoslovlja i bogosluženja crkve i prepoznatljiv znak pravoslavlja, verovatno je plen nekih republikasrpskih Arkana koje bogohulno ne zanima što Karejski tipik, jedan od najstarijih srpskih dokumenata u Hilandaru, proklinje one koji otuđe liturgijske knjige, ikone ili druge crkvene predmete. Moguće da su po povratku sa fronta poželeli da relikviju poklone svom vođi, mada Saša Savić, vođa „Noćnih vukova” – kontroverzne bajkerske grupe čiji su članovi označeni kao opasnost po bezbednost u većem broju evropskih država a koje Vladimir Putin naziva „braćom” – demantuje mogućnost da je neko od njegovih koji su se borili na Krimu ikonu poklonio Dodiku.

Laktašenko – kako Dodika zovu asocirajući na njegovo poreklo iz Laktaša i političke manire poput diktatorskog predsednika Belorusije – toliko se obahatio da mu nije palo na pamet da Rusi neće rizikovati da prime ikonu spornog porekla.

Jedna od najpoznatijih ikona u Rusiji, kazanjska, ona koju je 1612. ruska vojska nosila ispred sebe u bici protiv Poljaka koji su okupirali Moskvu, nestala je iz Kazanjskog manastira 1904. i od tada ikoni Presvete Bogorodice, svete zaštitnice Rusije, nema traga. Postojala je, međutim, izvanredna kopija koja je dugo putovala svetom pre nego što je papa Jovan Pavle Drugi vratio Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Da je Dodik bio vođen ovim primerom, mogao je da iskoristi neku raniju priliku i da vrati ikonu iz Luganjska. Možda bi i izbegao da detaljno obrazlaže kako se ona našla u Srpskoj. Nije, poklonio je nikom drugom do Lavrovu, pa će sada Interpolu morati da objašnjava njeno poreklo.

Uveren da će se dodatno politički preporučiti vladarima Rusije, glavni akter afere pokazao je neotesanost i elementarno nepoznavanje osnovnih diplomatskih ali i moralnih postulata.

Obrukao je Dodik sebe, pošto je, neoprostivo, dao priliku da se vrate mučna sećanja na Srbe iz vremena poslednjih ratova kada su razni paravojni „psi rata” – uz saglasnost tada zvaničnog Beograda – pljačkali od Vukovara do Bosne, kada je njihov plen završavao na pijacama: rimokatoličke vredne knjige, raspeća, slike, molitvene krunice...

Rusija je iskoristila priliku da se pokaže da je ozbiljna država. Uprkos bliskog savezništvu sa Dodikovom Srpskom i tenzije sa Ukrajinom, Lavrov sebi ne želi da dopusti da bude umešan u krimi-priču koju je pokrenula ukrajinska ambasada u Sarajevu.

Odakle je uzeta i kako je ikona prvo završila u Republici Srpskoj a potom kod Dodika, utvrdiće Interpol. Glavni akter skandala mogao bi da demantuje ili objavi legalno poreklo imovine, ali on se ne izjašnjava pošto je u samoizolaciji jer je pozitivan na virus korona. Želim mu uspešan oporavak.

Dodik je verni saveznik Moskve, najverniji na zapadnom Balkanu, a da li će zvanični Kremlj shvatiti s kim ima posla, da li će ga posle ovoga pustiti niz vodu i potražiti nekog drugog, to će se tek videti. Interesi visoke politike nisu okovani, čak i kada su pozlaćeni.