Generalna direktorica Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, prof. dr. Sebija Izetbegović u intervjuu za N1 otvoreno govori o procesu vakcinacije, liječenju non-Covid pacijenata u toku Covid-krize, novom soju virusa i šta s njim možemo očekivati.

S obzirom na aktuelnu vakcinaciju koja se očekuje, kako komentarišete da li Bosna i Hercegovina kasni u tom procesu?

- Kasnimo, to je sasvim očigledno. Kompliciranost sistema u svim sferama daje ovakav rezultat. Silne agencije, zavodi, instituti i njihova nepovezanost.

Koliko je, po Vašem mišljenju, jak antivakserski lobi?

- Ne razumijem se u lobije, ali znam da je vakcinaciju potrebno provesti. Treba poštovati i pratiti struku.

S obzirom na to da je u toku prijava svih zdravstvenih radnika u Kantonu Sarajevo (koji će prvo biti vakcinisani), možete li nam kazati kako se odvija taj proces prijava – vakcinacija je dobrovoljna - da li su se svi Vaši uposlenici prijavili za vakcinaciju i koliko ih je?

- Skoro 3.000 uposlenika se prijavilo za vakcinaciju. Ostali su oni koji imaju kontraindikaciju. Moguće je da među njima ima i onih koji ne žele primiti vakcinu, ali to je mali broj. Mi bismo svakako željeli da vakcine namijenjene za uposlenike KCUS-a, dođu nama i da sami provedemo proces vakcinacije. Imamo plan vakcinisati jedni druge, da ne izostajemo sa posla i da možemo to uraditi mnogo brže, jer nas ima dovoljno. I vakcinaciju protiv gripe mi sami uradimo za svoje uposlenike. Formirali smo spiskove, imamo formular za informirani pristanak, ekipe za vakcinaciju spremne, kao i ekipe za eventualne neželjene reakcije na vakcinu.

U Srbiji i Hrvatskoj zdravstveni radnici su odbijali vakcinaciju, u BiH mogli bismo očekivati slično - kakva je to poruka stanovništvu?

- Ne znam da su zdravstveni radnici odbijali vakcinaciju. Mi se radujemo vakcini i jedva čekamo da završimo taj proces imunizacije. Ponavljam, treba pratiti struku i nauku.

Da li bi vakcinacija trebala biti obavezna?

- Nisam sigurna da se u demokratskom društvu može nametati obavezna vakcinacija. Sjećam se da su nas, kad sam bila dijete, učiteljice odvodile iz škole na obaveznu vakcinaciju. Za sve što je bilo propisano, ja sam vakcinisana. Samo nam dan ranije najave da ponesemo zdravstvene knjižice.

Kao generalna direktorica najveće zdravstvene ustanove u državi, molim Vas za ocjenu - imamo li adekvatan plan za proces vakcinacije u ovoj godini kako bismo postigli taj postotak imunizacije i izlazak iz Covid-krize?

- KCUS ima sasvim jasan plan. Pripremili smo plan na sastancima Stručnog kolegija i Kriznog štaba. Brza i efikasna vakcinacija je neophodna za naše uposlenike. Prvo će biti vakcinisani oni koji su najizloženiji ako ne bude vakcina za sve zainteresirane. Ja bih se prva vakcinisala da pokažem da se ne bojim i da smatram da je to potrebno. Ne bih se koristila time da zloupotrijebim položaj i prva se vakcinišem. Dakle, ako bude potrebno, spremna sam, a ako ne, čekat ću svoj red.

Koliko oboljelih trenutno imate u KCUS-u , koliko Vaših uposlenika?

- Danas imamo 115 bolesnika s Covidom-19, 37 uposlenika je pozitivno, a sedam ih je u izolaciji zbog kontakta sa zaraženima.

Kako u ovoj Covid-krizi sada funkcionišu ostale klinike KCUS-a , da li non-Covid pacijenti imaju jednaku bolničku njegu kao i prije, uspijevate li?

- Sve klinike funkcioniraju u punom kapacitetu. Trijaža za ulaz u KCUS je obavezna, ali sve radimo kao i u normalnim okolnostima. Svakoga dana imamo 150 pacijenata na dijalizi, na Onkologiji pružimo 250 usluga zračenja i hemoterapija. U Centralnom laboratoriju dnevno uradimo preko 250 venepunkcija, na Radiologiji svaki dan uradimo preko 100 CT i više od 50 MRI snimaka.

Od 1. januara do danas kroz trijažne punktove KCUS-a prošlo je 31.400 pacijenata, od čega 12.500 kroz punkt KUM-a, 10.400 kroz punkt na glavnom ulazu KCUS-a, 1.000 pacijenata kroz punkt Tunel, 5.000 pacijenata kroz punkt na Ginekologiji i 2.500 pacijenata kroz punkt na Pedijatriji. I ovi brojevi, naravno, predstavljaju samo dio naših aktivnosti i usluga. Ne mogu nabrojati sve što u KCUS-u radimo, jer bi za to bilo potrebno puno više prostora.

Podaci govore da je broj novozaraženih znatno manji, ali prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, broj preminulih Bosnu i Hercegovinu još drži visoko na ljestvici – kako to tumačite?

- Mi smo jedna od zemalja koja se izvrsno nosila sa pandemijom. Mislim da ćemo u ovoj godini moći provoditi studije o svemu vezano za Covid-19 pa bismo tada mogli sasvim pouzdano govoriti o rezultatima.

Da li je novi soj virusa stigao u BiH - on se brže širi, šta možemo očekivati?

- Ne znam da li je novi soj u BiH, ali je evidentno da bi mogao brzo doći. U zemlje okruženja jeste. Novi soj se brzo širi i ogromna je mogućnost da baš taj soj pokrene treći val.

Da li epidemiološke mjere treba „popuštati“, šta možemo očekivati na proljeće – Vaša poruka građanima?

- Nisam epidemiolog, ali mislim da mjere ne treba popuštati. Dok se ne provede masovna imunizacija, mi smo u opasnosti. Mjere bi do tada trebale postojati. Naravno, građani bi trebali nositi maske, poštivati fizičku distancu, često i temeljito prati ruke, provjetravati prostorije i sve ostalo što je propisano. Također, izbjegavati okupljanja većeg broja ljudi. Svjesna sam da je sve to zamorno i na neki način dosadno, ali treba čuvati zdravlje. Ko nije vidio Covid-19 bolesnika, taj mi ne mora vjerovati. Covid-19 je izuzetno teška bolest kad se razvije i, što je najgore, bolest sasvim nepredvidivog toka. Generalno je najveći rizik za stariju populaciju i ljude koji već imaju hronične bolesti, ali nema pravila. Razbolijevaju se i umiru i mlađi. Nažalost je tako.