U Srbiji, koja je nabavila najviše vakcina u regiji i zabilježila u jednom trenutku najveće brojke vakcinisanih u Evropi po broju stanovnika, sve manje ljudi želi da se vakciniše, skoro pa niko u procentima. Čak ni Predsjednik Srbije Vučić to nije uradio, iako svjestan koliko njegovih birača zbog toga i ne želi vakcinaciju. To je i razlog što je Srbija prećutno dozvolila da se građani BIH, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije mogu vakcnisati, i vakcinišu se u Srbiji. Što je, da se razumijemo, sjajno.

Najveći broj studenata ne želi da pristupi organizovanim vakcinacijama, plašeći se, kako kažu, steriliteta. Tako da se već sada, zahvaljujući fantastičnom početku, u kom se valjda vakcinisao ko god je htio, došlo do kraja imunizacije u Srbiji, prije nego li je počela, jer bez barem 50 % vakcinisanog stanovništva pandemija ne može biti pod kontrolom, kako to naglašavaju stručnjaci.

Ništa bolje nije ni u BIH što se tiče raspoloženja za vakcinaciju.

Istovremeno, bolnice su prepune, brojke umrlih od virusa su sve veće. I rastu. Mnogo veće nego se umiralo pređašnjih godina, ali to ne vrijedi pričati. Nedavno istraživanje kaže da su po vjerovanju činjenicima naše zemlje među posljednjima u Evropi.

Na naplatu ovdašnjim elitama došlo je sistematsko zaglupljivanje ljudi utjeranih u siromaštvo, gubitak ponosa i dostojanstva. Stvaranje tabloidne medijske stvarnosti u kojoj niko ne vjeruje nikom, u kojoj caruje rulja, ispod čega se perfidno krije pljačka preostaliih resursa, a to je, da se ne lažemo, samo šuma, struja i nešto malo vode. I kada se to rasproda, to će biti kraj, biće moguće proglasiti konačnu pobjedu nad razumom

...."Gospodin Desimir Tošić je u poslednjem intervjuu na novinarsko pitanje „kako vidite budućnost ove zemlje" odgovorio „plašim se da odgovorim, ima naroda koji brzo napreduju, ima naroda koji sporije napreduju, ima naroda koji nestaju". I to je zaista tako, istorija je puna groblja propalih naroda, ne samo zato što ih je porazila neka velika, moćna, osvajačka sila, nego zato što su atrofirali njihovi unutrašnji potencijali. Mislim da smo mi svi nekako i ljuti, da to osećanje dominira, ali umesto ljutnje možda je malo bolje da se zamislimo, da pitamo zašto je to tako i da prihvatimo da rešenje nije samo da ubijemo nekoga na nebu ili na zemlji, nego da radimo po nekoj svojoj meri, umesto što se pačamo svi u sve. Ovde ćete vrlo teško naći čoveka koji će vam reći da nešto ne zna da radi, jer mi svi sve znamo. Zaista bi trebalo dati nekakvo dostojanstvo znanju, kompetentnosti, ne izlagati ljude poruzi zbog toga što drugačije misle, ne sumnjati u njihove namere."- zapisala je ovo Latinka Perović u svom tekstu o Novom patriotizmu.

Ne znam bolje da završim ovo pisanje.

(Buka)