Piše: Aleksandar Trifunović

BiH je decenijama u go*nima.

To nije teško skontati, shvatiti, napisati, opisati, dokumentovati. Nije teško, jer to svi znamo.

Dobro, skoro svi.

Sve je zapušeno go*nima. Ova zemlja će izaći iz tih jezera go*ana kada najveći broj njenih građana bude spreman da vadi sebe i svoje iz ove političke kanalizacije. Dakle, da siđe u kanalizaciju i da radi, da otpuši ove učmale cijevi demagogije, korupcije, nacionalizma i fašizma, i da se tako neminovno zaprlja go*nima, jer drugačije se ona ne mogu očistiti, niti ova situacija pročepiti.

Svako ko misli da se elitističkim zaprđavanjima ovo može riješiti, laže, ne može. Može? Pa, evo, probali ste svakodnevnim virtuelnim kreketanjem i cmizdrenjem emotikonima da nismo uspjeli nabaviti ni jednu vakcinu osim poklonjenih, ni jedan respirator osim pokvarenih, pa ništa. Niste ih takli u njihovom stvarnom svijetu. Umiru nam ljudi, a oni se češu gdje se ne vidi, jer ih zaboli za tim kreketanjem.

Zbog toga priznajem samo konkretan rad, znoj, permanentno suprotstavljanje ovoj pošasti, borbu, zagorčavanje svakodnevnice ovoj učmaloj političkoj eliti, a ne priznajem konsalting. Jer od konsaltinga nema koristi.

Ne priznajem ljude koji se u ovoj situaciji, kada tonemo kao Titanik, igraju zen budizma, dijele savjete, a sami nisu spremni da se bore za njih. A kamoli da takve ljude proglašavam spasiocima, manite me se. Priznajem samo ljude spremne da rade, ne zanima me njihova savršenost i nesavršenost izražena lajkovima i podrškom na mrežama, jer naši problemi nisu online, već, što bi moja baba rekla, offline.

Zato, ne se*i. Ili Otčepi ili začepi.

(Buka)