"Non-paper" se u diplomatskom svijetu rodio tokom burnih sedamdesetih i osamdesetih godina prethodnog vijeka.

"'Non-paper' su izmislili Amerikanci, u pokušaju da ne formalizuju diplomatsko opštenje i da ga svedu na praktičnu, racionalnu mjeru. To je garancija da se ono što se prenosi, saopštava onako kako je izraženo u non-paperu i predaje se sagovorniku da bi on imao precizne tragove o onome što je čuo. Pretpostavka je da sagovornik ne mora uvek da bude dovoljno koncentrisan, moguće da ga tema ne privlači, pa nije sigurno da će tačno preneti svojim pretpostavljenima ono što je rečeno", kaže bivši srbijanski diplomata Vladislav Jovanović.

Upravo u tome on vidi dvostruku prirodu "non-papera": "'Non-paper' je formalno neobavezan, ali sadržinski može biti veoma ozbiljna opomena i poruka. Može da bude sumiranje usmenog razgovora da bi se olakšalo partneru da prenese svom pretpostavljenom, ali može da bude i značajna poruka sa predvidivim ili nepredvidivim porukama."

Beogradski politolog Marko Dašić iz Beograda kaže da je "non-paper" srodan još jednom diplomatskom dokumentu - ed memoaru - ali da je neformalniji. „Na ovaj način, diplomatski skrećete pažnju i podstičete diskusiju o nekom posebno osjetljivom pitanju. Sadržaj je važan, ali ne i obavezujući - ukazuje na moguće rješenje nekog pitanja", kaže Dašić.

Kada su se u javnosti pojavili navodni non-paper dokumenti kojima su zvaničnici u Ljubljani, Zagrebu i Budimpešti pokazali interesovanje da se bave uređivanjem odnosa na Balkanu, regionalni lideri su u zvaničnim izjavama demantovali postojanje takvog dokumenta. „Čini mi se da je uloga ovog non-papera bila u tome da bude probni balon za javnost. Neke teme su otišle u zapećak, neke je pandemija sklonila s dnevnog reda, i ovaj non-paper može biti način da se one vrate u centar pažnje, bilo da je reč o pregovorima Beograda i Prištine ili statusu Dejtonskog sporazuma", kaže politolog Dašić.

Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Dašić kaže da je diplomatski Beograd često bio suočavan s non-paper dokumentima i navodi da su najčešće stizali upravo iz Washingtona.

(BBC)