Piše: Vedrana  RUDAN

Kad žena, majka, katolkinja, supruga, kuharica, čistačica, njegovateljica i je**čica na kraju dana u kupatilu uzdahne, pun mi je ku**c, to ima samo jedno značenje, njoj je pun ku**c.

Neću dalje. Moj slučaj. Kuham, perem, peglam, pišem, dajem intervjue, nastupam na televiziji, zarađujem, imam staru djecu i unučad, i meni je ku**c pun. Posebno mi na živce ide muž. Stalno od mene traži da mu spremim nešto što nije pikantno, muče ga hemoroidi, da ne napuhuje, ima gastritis i želučanu kilu, nešto što ne izaziva rast nitrata u krvi, što su nitrati…

Spremila sam mu poširanog lososa u mousseline umaku za šest osoba. Recept sam skinula sa Coolinarike. U umak sam ubacila pet čili papričica iako to ne piše u receptu. Znala sam da će moj muž, čim gricne onaj losos, na temu užitak ostati suha ku**a. Ku**c se kod nas može upotrijebiti u svakoj prilici, ni Vegeta mu nije konkurencija. Baš sam bila sretna kad me pogledao. Usta su mu bila veća nego u škarpine, oči crvene kovanice od pet kuna. Jes! Nakon suđenja imat ću najmanje 45, slovima: četrdeset i pet dana mira.

Kad je došao do daha, zaurlao je:

“Puši ku**c!“ U pravu ste. Moj je mobitel bio uključen. Odjurila sam na policiju, ispričala priču i pustila snimak. Policajci su me saslušali, imala sam dojam, preko ku**a, nisu čak ni zapisnik htjeli sastaviti. „Gospođo“, nažalost nisam imala uključen mobitel, „ta vam je priča za ku**c. Ako budete inzistirali na prijavi nazvat ćemo Hitnu.

„Ali“, vrištala sam, „ja sam uznemirena, osjećam povredu dostojanstva.“ Stariji policajac mi je rekao: “Gospođo, boli nas ku**c. Saslušali smo vas, budite sretni da smo prema vama bili pristojni i da vas nismo poslali u ku**c. Što vam je učinio suprug? Ponudio vam je pušenje. Neke bi na vašem mjestu i u vašim godinama to u zlatu platile.“ Stavili su mi ku**c.

Znam da među vama koji me čitate ima onih koji misle da pišem ovako kako pišem jer mi „fali dobar ku**c“. Dokurčili ste mi s vašom teorijom. Pun mi vas je ku**c i za vas me ku**c zabole.