Svaki put kada predsjednik Srbije Aleksandar Vučić održi sastanak sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, javnost u Srbiji bude zapljusnuta režimskom propagandom o još jednoj diplomatskoj pobjedi nepobjedivog predsjednika, a ostane uskraćena za "prostu računicu" posjete Rusiji.

Tako je bilo i jučer nakon posljednjeg sastanka Vučića i Putina u Sočiju. Javnost u Srbiji je saznala kolika će biti cijena gasa u narednih šest mjeseci, ali nije saznala ništa o cijeni koju će Srbija platiti za oružje Rusiji, niti kolika će biti cijena gasa nakon istega navedenog roka.

O Vučićevoj posjeti Rusiji i skrivenim motivima razgovora za "Slobodnu Bosnu" govorila je ugledna politička analitičarka i društvena aktivistkinja Sonja Biserko.

Biserko smatra da "cijena gasa" nije osnovni razlog zbog kojeg je Vučić putovao u Rusiju, već da je "agenda mnogo šira" i ima regionalni sadržaj.

"Čini se, da je to reakcija na veoma intenzivnu diplomatsku ofanzivu SAD koja najavljuje sankcije svima koji narušavaju stabilnost Balkana, ali očito je da su neki akteri i pod velikim pritiskom. Treba posebno imati u vidu i kontekst u kojem su se SAD angažovale – reč je o eskalaciji koju je generisao Milorad Dodik. Dakle, radi se o RS i Srbiji. Zato susret sa Putinom ima veći značaj. Predsednik Vučić očito tamo traži podršku jer, kako kaže, da iz Evrope razni politički subjekti dele lekcije”. Moskva, kako je rekao, je uvek pokazivala poštovanje za izbor Srbije i da zato Srbija veoma ceni predsednika Putina", ističe Biserko.

Kada su regionalne prilike u pitanju, Biserko smatra da "Srbija svakako računa na podršku koja garantuje status quo" u pogledu Rezolucije 1244 (Rezolucija o političkom statusu Kosova iz 1999. Godine, op. SB) i Dejtonskog sporazuma, te da je ruski interes da Srbiju i RS drži van NATO ali i EU.

O krizama u regionu koje se događaju jedna za drugom, ali i odvijaju paralelno, Biserko ističe da je, nažalost, Zapadni Balkan je poprište nadmetanja nekoliko aktera.

"Poslednjih deset godina geostrateško nadmetanje u regionu blokiralo je evropsku perspektivu, došlo je do stagnacije ili čak i regresije. Lokalni akteri se ponašaju provincijalno i svako ima svog mentora na različitim stranama što onemogućava regionalni odgovor. Nakon raspada Jugoslavije koja je bila „jedinstven faktor ravnoteže“ na Balkanu, nastao je vakuum koga su popunile SAD koje su preuzele ulogu „strategijskog regulatora“. Međutim, SAD su se dezangažovale 2006., a EU 2008. godine  i u taj vakuum je penetrirala Rusija, a kasnije i Kina. Sadašnja ofanziva SAD je na istom tragu uspostavljanja ravnoteže, međutim, međunarodne okolnosti su sve složenije”, smatra naša sagovornica i dodaje da se “epilog američe inicijative tek treba da pokaže da li je ona bila uspešna", smatra Biserko.

Ipak, kriza u regionu nije došla sama od sebe, niti se mogu abolirati odgovornosti članice Evropske unije. U toku 2019. godine, kada su se Sjeverna Makedonija i Albanija uveliko pripremale za pristupne pregovore za članstvo u EU, stigao je hladan tuš. Francuska je sa nekoliko drugih evropskih država 2019. godine te pregovore blokirala.

Biserko smatra su na zapadu shvatili kakvu su grešku napravili tada i da se sada "EU otrežnjava" ali sa izgubljenim mobilizatorskim potencijalom.

"Ta odluka je od početka bila pogrešna, jer su obe zemlje ispunjavale uslove da počnu pregovore. Pri tome su Severnu Makedoniju uslovili menjanjem imena što bi malo koja zemlja pristala. Tek se sada otrežnjava EU i najvljuje početak pregovora sa te dve zemlje. Posledica takvog ponašanja EU, je izgubljen njen mobilizatorski potencijal, pa su zemlje Zapadnog Balkana su počele tražiti rešenja na drugim stranama. Tek nakon što je Rusija postala ozbiljan faktor na Balkanu nastala je uzbuna, ali kasno. Sada je rešavanje balkanskih prilika mnogo složenije. Zapad će morati razgovarati i sa Rusijom, ne da bi pravio ustupke na Balkanu, jer to jeste zapadna interesna sfera, već se mora razmatrati širi bezbednosni okvir. Rusija bi svakako trebala biti deo toga", zaključuje Biserko.

(Razgovarao: S. BEGOVIĆ)