Piše: Boro KONTIĆ

Vjerujem da redovni konzument društvenih mreža neće biti iznenađen kad pročita rečenice koje citiram. Dapače će mu se učiniti poznatim. Redom:

- To samo u Australiji ima. Kako onaj moj brat i ona tvoja sestra žive tamo? Kako mogu da žive u takvoj zemlji?

- Ja vam kažem otiće taj zapad u pičku materinu. Ima da pukne ko kesa. Jebo ja taj sistem u kojem mladom čoveku mogu da nameste…

- Evo ga ovaj vampir sudija Simens. Sad će da laže kao pas. Joj, koja je to baraba i propalica. Koji je to zlikovac.

- Kako bi ja slatko udavio ovog sudiju, majku da mu jebem razbojničku! Australijo, potonula dabogda!

- Sutra da mi daju million dolara da odem u Australiju samo na pet minuta rekao bi im: Jebite se vi i vaših million dolara. Jebali vas milioni dolara kad ste govna.

Ima još. Pretpostavljaš, čitaoče, da je ovo bio skromni uzorak raskošnog ispoljavanja emocija i mišljenja koji su se po društvenim mrežama izlili povodom australske drame Novaka Đokovića?

E pa …

… nije !

Nego su ovo skoro pa nasumice izdvojene rečenice iz prilično starog teksta jednog od najplodnijih i najpopularnijih dramskih autora Balkana.

O crnoj komediji iz koje sam pobrao rečenice što ih izgovaraju njeni likovi, autor je 2013. godine izjavio :

– Zanimljivo, priča o prividno živim ljudima, o čemu ova predstava govori, danas je čini se aktuelnija nego ikada. Kada je premijerno izvedena 1996. očekivali smo da će muka u kojoj smo bili proći, da će se desiti nešto veliko i sve krenuti nabolje. Ali desilo se sve što se desilo i eto nas danas, mrtviji nego ikad. Tako da zapravo gledamo vrstu dokumentarne drame. Eto, koliko god da se trudim da stilizujem stvari, uvek se ispostavi da sam pisac stvarnosne proze.

Pomenuto je i pitanje koliko je država, a sve ne mičući se sa kućne adrese, autor promijenio od premijere drame do, eto, njenog obnavljanja. Ispostavilo se: 1996. je živio u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 2013. u Srbiji. U međuvremenu je živio u državi imenom Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

A o drami o kojoj je ovdje riječ glumica Milena Dravić tom prilikom izjavljuje :

– Tekst je toliko dobar i toliko aktuelan, da čovek prosto zanemi.

Ako se i sumnjalo da je tekst Dušana Kovačevića “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti”, u vrijeme premijere bio aktuelan, danas sumnje nema. Januara 2022. aktuelan je više no je autor i sanjao?  Ako ste u prilici uzmite ovu dramu na čitanje. Zanijemiti, doduše, nećete. Ali ćete, spreman sam garantovati, priznati da je itekako (još uvijek!) aktuelna. Možda i više no u vrijeme scenske premijere.

Predstava je svojevremeno imala svoju promociju i izvan matične beogradske kuće. Prije tačno dvadeset godina, “nekako s proljeća” iz Beograda je na trodnevno gostovanje u Kazalište Kerempuh stigla sa Teatrom Zvezdara. U Zagrebu je ocijenjena kao znatno  ispod nivoa autorovih kultnih “Balkanskog špijuna” ili “Maratonaca”. Ali ipak nije se u zagrebačkoj štampi prešutjela reakcija publike: “Treba ipak kazati da je publika izuzetno dobro prihvatila predstavu, pozdravila ju je dugotrajnim pljeskom i ustajanjem”.

Tekst po kojoj je rađena ova predstava imao sam premijerno u rukama kao knjigu izdatu u Crnoj Gori. Dušan Kovačević: Drame. Otvorio sam je ovih dana ponukan snažnim déjà vu osjećajem.

Iz dana u dan, prateći odjek australske drame Novaka Đokovića po društvenim mrežama, pomislih: Lari Tompson! To je to!

Lari Tompson je fiktivni lik fiktivne australske TV sapunice kojom su zaluđeni junaci pomenute Kovačevićeve drame. Oni sami ne plaćaju račune, žive na kredit i u stalnom su strahu da im nadležni ne isključe struju. Jer, kad im se isključi struja, ne mogu pratiti omiljenu australsku TV seriju, a u njoj tragičnu sudbinu mladog Larija Tompsona kome svi “rade o glavi”.  Kovačevićevi junaci pred TV ekranom sjede u kaputima, šalovima i kapama. Jer grijanje je isključeno. Ali međusobno se ušutkuju kad neko praćenje drame Larija Tompsona prekida opaskama iz domena sopstvene trivijalne realnosti.

- Dosta bre. Dosta. Koji su naši problem u odnosu na ove Larija Tompsona!?

Kovačevićevi junaci u Australiji nikada nisu bili, o Australiji nikad učili, niti čitali, ali su spremni u realnim sukobima primijeniti ratobornu frazu:

– Neće moći, nije vam ovo Australija….

Premijera crne komedije Dušana Kovačevića “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” bila je 6. oktobra. 1996. Igrali su Milena Dravić, Bora Todorović, Feđa Stojanović, Branka Petrić… Predstava je izvođena 312 puta. Pogledalo ju je 76.500 gledalaca. Posljednje izvođenje je bilo 26. oktobra. 2014.

Januara 2022. godine crna komedija vapi za rimejkom.

Dok (ako) o Đokovićevoj australskoj epizodi ne stignu relevantne pravničke analize, analize psihologa, sociologa, medijskih eksperata itd, bilo bi sjajno vidjeti rimejk već postojećeg Kovačevićevog teksta. Lik Larija Tompsona zamijeniti likom Novaka Đokovića. Sve one pobrojane rečenice na početku ovoga teksta su dovoljan argument za rimejk?

(Gradski.me)