Piše: Andrej NIKOLAIDIS 

Milojko Spajić je kritikovao novu vlast zbog toga što nije smanjila akcize na gorivo i PDV na osnovne životne namirnice. Veli Milojko da vladajuće nije briga za običnog čovjeka i njegove potrebe.

Ovo je kao da Katon Stariji, koji je svoje govore završavao riječima „Uostalom, mislim da Kartagu treba razoriti“, uputi kritiku Senatu zbog toga što još nije poslao pomoć Kartagi, nakon što ju je rimska vojska, po njegovoj preporuci, napokon razorila.

Uostalom, posao vlade čiji je Milojko bio najviđeniji ministar bio je da razori Crnu Goru. A onda je pospe solju. U tome nisu do kraja uspjeli ne zato što im je falilo volje, nego jer je zafalilo ruku.

Danas se i 24-hour news cycle čini kao vječnost: čak ni najstariji mještani ne pamte šta je bilo juče. Sve je instantno, pa i naše pamćenje. Pa i naš zaborav. Ponašamo se kao da nema ničeg osim sadašnjosti, u kojoj svako može računati na apsolutni zaborav svega što se desilo, kao da prošlost ne postoji, te apsolutnu ravnodušnost prema svemu što tek treba da se desi, kao da ne postoji ni budućnost.

Pa da podsjetimo.

Upravo je Milojko građanima na vrat natovario akcize, zbog kojih je litar goriva danas u Crnoj Gori skuplji od litre krvi. Upravo je Milojko odgovoran za previsok PDV. Upravo je on imao moć – zapravo, bio je to njegov posao, njegov lično – da PDV snizi. Upravo zbog Milojka za vaših 10 eura danas možete kupiti manje nego ikada prije: nema tog juče u kojem je 10 eura manje vrijedilo. Upravo je Milojko novcem od astronomskih akciza i PDV-a finasirao svoju marketinšku akciju „Evropa sad“, koja je u praksi značila „inflacija sad“.

I sad je Milojko nezadovoljan zbog toga što vlada nije ukinula njegove odluke, što vlada građane nije spasila od njega samog.

Milojko je kao Gručo Marks, koji je rekao: „S gnušanjem odbijam biti član bilo kog kluba koji bi mene primio za člana“. On se gnuša svake vlade koja bi činila ono što je činila njegova.

Milojko je na Crnu Goru poslao ne vojsku, nego Propast samu: jahače Apokalipse praćene jatima skakavaca velikih kao maketa Ostroga, u kojem je njegova vlada ustoličena. U međuvremenu je Milojko izgubio komandu nad trupama Propasti, pa ga evo u ulozi branitelja onoga i onih koje je doveden da uništi.

Puč u komandi napada je uspio: do juče drugi oficir danas je prvi. Dok nova vlada Crnu Goru bude spašavala od Milojka, a on od nje, ne bi bilo zgorega zapamtiti da je komanda nekoć bila jedinstvena te da im je vrhovni zapovjednik bio isti. Kao što im je isti bio i cilj.

(cdm.me)