Piše: Boško JAKŠIĆ 

Ovogodišnja parada na Crvenom trgu koliko je obeležavala pobedu nad Nemačkom pre 77 godina, toliko je, a i više, bila u službi izvrnutog tumačenja Vladimira Putina po kome se agresija na Ukrajinu predstavlja kao novo poglavlje borbe protiv fašizma.

Ruski predsednik svoju moć i identitet zemlje odavno vezuje za sovjetska iskustva iz Drugog svetskog rata, pa je Dan pobede iskoristio kao priliku za istorijske paralele tvrdeći da se Rusija danas nalazi pred izazovima pred kojima se našao Sovjetski savez u vreme Hitlerove invazije 1941. Sadašnje pretnje proširenja NATO-a na istok nisu ništa manje od onih fašističke Nemačke.

NIŠTA SE NIJE DESILO...

Sećanja na Veliki otadžbinski rat izjednačavaju se sa “specijalnom vojnom operacijom”. Iako u govoru Ukrajinu nigde nije pomenuo, Putin je agresiju branio argumentom da je Zapad pripremao invaziju na Rusiju i da je “specijalna vojna operacija” odbrambenog karaktera, novo poglavlje borbe protiv nacizma.

”Opasnost je svakim danom bila sve veća. Rusija se preventivno oduprla agresiji. To je bila iznuđena, pravovremena i jedina ispravna odluka suverene, jake i nezavisne zemlje”, rekao je Putin bez i jednog dokaza o “planiranoj invaziji”.

Dok je posmatrao defile na Crvenom trgu, verovatno žaleći što nije na kijevskom Trgu nezavisnosti kako je prvobitno očekivao, Putin je nastavio da kreira paralelnu stvarnost po kojoj je Rusija istovremeno i oslobodilac i žrtva.

Eksploatišući bolna sećanja na 27 miliona žrtava otadžbinskog rata, Putin je prošlost postavio u funkciju legalizovanja ratne sadašnjosti. Želeo je da podseti sunarodnike na njihove slavne pobede nad Napoleonom 1812. i Nemcima 1945. uz poruku da će tako biti i u Ukrajini 2022, ali spajao je nespojivo: veličanstvenu pobedu 1945. i brutalnu agresiju 2022.

Mnogo spekulacija je na Zapadu pratilo poslednje pripreme za paradu. Da li će Putin najaviti “sudnji dan”? Da li će formalno objaviti rat Ukrajini? Da li će Kijevu uputiti ultimatum: prihvatite pregovore ili odaberite da nastavite borbu uz pretnju upotrebe ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja?

Da li će najaviti veliku ofanzivu na teritoriji Donbasa ili mobilizaciju kako bi se popunili redovi poginulih i ranjenih Rusa tokom invazije? Da li će organizovati parade na zauzetim ukrajinskim teritorijama? Da li će najaviti referendume u Donjecku, Luganjsku i Hersonu kako bi ih Rusija anektirala? Da li će na Crvenom trgu prikazati ratne zarobljenike?

Ništa se od toga nije dogodilo, što je potvrda da zapadni stratezi teško uspevaju da pročitaju Putinove planove. Utisak je da su akcenti njegovog govora bili više fokusirani na potenciranje globalnog raskoraka nego na ofanzivne pretnje. Dan pobede poslužio je kao povod za politizirano okupljanje oko nacionalne zastave i memorijala Drugog svetskog rata, za homogenizaciju ruske nacije.

Putin nije, kao što se takođe očekivalo, proglasio pobedu u Donbasu. Nije, kao neposredno posle aneksije Krima za Dan pobede 2014., otputovao za Sevastopolj. To što nije proglasio pobedu je posredna potvrda procene da je rat daleko od toga da je dobijen i da očekuje da sadašnji konflikt neće trajati kratko.

Vladar Rusije nije pod pritiskom da objavi jasnu pobedu jer čvrsto drži kontrolu u zemlji dok propagandna mašinerija Kremlja obezbeđuje da informacije o polovičnom uspehu kampanje ne dođu do ruske javnosti. Uostalom, i pobeda u ratu u Siriji bila je proglašavana dva-tri puta.

Pre manje od dve decenije, američki predsednik George W. Bush je sa tribine duž zidina Kremlja posmatrao paradni defile povodom Dana pobede nad nacističkom Nemačkom. Ovog 9. maja uz Putina nije bilo ni jednog gosta sa Zapada. Bivši saveznici iz antifašističkog fronta danas su na dvema stranama rata u Ukrajini. Dok uvode svet u neizvesnu budućnost, međusobno se optužuju za obnovu fašizma i nacizma.

Potvrđujući dubinu jaza između Rusije i Zapada, nezapamćenu od kraja hladnog rata, Putin je Rusima poručio da je njihova zemlja suočena sa egzistencijalnom pretnjom - što se uklapa u njegov narativ da je Rusija danas okružena neprijateljima sa svih strana.

Agresija na Ukrajinu predstavlja se kao novo poglavlje borbe protiv fašizma, kao pohod protiv vlasti u Kijevu za koje Putin tvrdi da su pod kontrolom neonacista.

Državna propaganda je uoči praznika zaoštrila retoriku protiv SAD-a i Evropljana tvrdeći da Zapad dramatičnim povećanjem isporuka oružja Ukrajini provocira Treći svetski rat i da pokušava da sadašnji rat produži što je duže moguće.

Putin je održao govor pre nego što su krenule kolone vojnika, tenkova, raketa i interkontinentalnih projektila. Bilo je predviđeno da iznad Crvenog trga i crkve svetog Vasilija u formaciji “Z” - simbola nove pobede - grme supersonični lovci, strateški bombarderi i “Iljušin 80”, komandni centar ruskog predsednika u slučaju nuklearnog rata, ali ova demonstracija sile je izostala zbog meteorologije.

PROPUTINOVSKE MANIFESTACIJE

Vojna parada, koja nije otkazivana ni u najgorim danima pandemije, u ljudstvu i prikazanoj borbenoj tehnici bila je za trećinu skromnija od prošlogodišnje, ali Putinu je bila više nego neophodna kao simbolična manifestacija patriotskog jedinstva u vremenima kada je njegova vojska suočena sa neočekivano snažnim otporom Ukrajinaca, a Rusija sa gotovo nezabeleženom globalnom izolacijom.

Ispostavlja se da “oslobađanje” istoka Ukrajine ima neočekivano visoku cenu pošto je tokom dva meseca “denacifikacije”, po ukrajinskim - moguće uveličanim procenama - 26.000 ruskih vojnika izbačeno iz stroja. Istovremeno su ubijene hiljade ukrajinskih civila, a milioni primorani na bekstvo, pa je Putin na meti optužbi za ratne zločine.

Ne i u Srbiji i Republici Srpskoj, bastionima ruskih interesa na Zapadnom Balkanu, gde su se organizovale proputinovske manifestacije u znaku slova “Z”, zaštitnog znaka ruskih invazionih snaga u Ukrajini koja je sadašnjim razaranjima i zločinima prokockala kapital antifašističke borbe Crvene armije u Drugom svetskom ratu.

Sjaj vojne moći sa Crvenog trga tamni dok se gledaju snimci uništenih ruskih tenkova i borbenih vozila rasutih po Ukrajini. Čija se pobeda slavi?

(Oslobođenje)