Tačno će život da nam omrznu. Sve će da nam pokvare. Iako se samo radi o najobičnijem kukavičluku trenutne vlasti i uzmicanju pred primitivizmom. Dosadna, stvarno bezumna stvar. Bez obzira na jadnjikavu kalkulaciju koja je prati.

I nije to samo grupa srpsko – ruskih ekstremista koja se uz asistenciju nikšićke policije šepuri ulicama i galami, razmahujući se zastavama druge države. To je, a može se smatrati, sasvim uredno obezbjeđen i skroz realizovan politički trend koji nam godinama skače po ovo malo živaca što nam je preostalo.

Piše Željko Vukmirović za Aktuelno

Neka to što smo prepoznali očigledno urušavanje države nakon promjene vlasti 2020. godine, već što moramo da trpimo sve te nirvane običnih gluperdi opsjednutih mitomanijom i nekakvim istorijskim dokazima koji u samo njihovoj produkciji niču kao pečurke poslije kiše.

A moja komšinica Zorica, nakon desetominutnog upornog kucanja na moja vrata (zvono ne radi, a i nešto nisam trčao da joj otvorim – nap.a) upada u moj stan i istog časa pita:

“A viđi ovo, oli mi objasnit’ nešto? Kako to da su ovi sa srpskim zastavama u Nikšiću izašli tek u 19 i 30? Što nijesu u 17 i 30? Što nijesu u 18? Ili makar u 18 i 30? Oli mi reć što je to?”

Stigao sam samo da izustim “bataljuj priču, Zorice” tek par trenutaka prije no što sam posegnuo za svojim tabletama marke Presolol. To je nešto za pritisak.

Ipak, Zorica nije popuštala. I počela je da soli.

“Eto ti ono ‘udri narodna milicijo’. Znaš li ti da je taj film režirao Crnogorac? Znao je on lijepo što čini. No mi ne znamo ništa. Sve se ustručavamo, čoče…”

Obično ne pričam sa Zoricom. Saslušam je, ćutim.

Znam samo da će gluperde život da nam omrznu.

Sve će da nam pokvare.