Piše: Dejan Ilić  

Da Vučić izađe i kaže - Ukrajinci su rušili u Savamali, zato u Srbiji nema sankcija protiv Rusije... to bismo nekako i razumeli. Znamo da laže, samo što je ovaj put malo preterao, tako bismo rekli, odmahnuli rukom i nastavili dalje. Ali, nije to rekao. Rekao je nešto drugo - i da uvedemo sankcije Rusiji, tapšali bi nas po ramenu pet-šest dana i onda nikom ništa. E to je teško razumeti. Jer se iz Vučićeve izjave da izvući samo sledeće pitanje - a koliko bi ti dana da te tapšu po ramenu za sankcije?

Zašto bi fiktivna laž iz prve rečenice bila prihvatljivija od onoga što je Vučić zaista rekao? Zato što se u toj laži kako-tako čuva izvorni smisao sankcija. Sankcije se uvode ili ne uvode s dobrim razlozima. Tapšanje po ramenu je nešto sasvim drugo i sasvim pogrešno. Vučić bi, ako je suditi po njegovoj izjavi, uveo sankcije ako bi znao da će za to dobiti veliko priznanje u vidu, recimo, višemesečnog ili višegodišnjeg tapšanja po ramenu.

Dobro, nije on to mislio doslovno. Valjda je hteo da kaže nešto drugo - ako uvedem sankcije, hoću nešto više od tapšanja po ramenu. Ali, šta bi to „više“ moglo da bude? Novac, privilegije... šta god, za njega. Ili, povlastice, kakve god, za Srbiju. Za Vučića su sankcije stvar pogodbe. Uvešću ih ili neću, razmišlja Vučić, pošto vidim koliko su spremni da plate, i jedni i drugi. Čovek izašao na pijacu, viče - sankcije, sankcije, navali narode, još malo pa... To on misli pod „tapšanjem“. Za sad je ponuda niska, hoće više.

Stvari su, međutim, jednostavnije nego na pijaci. Iz kojih god razloga da zaista posegnete za sankcijama, morate biti u stanju da ih javno branite moralnim razlozima. Isto važi i kada odbijete da ih uvedete. Od februara do danas, od Vučića slušamo samo da se sankcije protiv Rusije Srbiji ne bi isplatile. A ako se račun troškova i dobiti promeni, Srbija će podići sankcije. Ne može biti ništa pogrešnije od toga. Ali, u tobože podeljenom srpskom društvu, za Vučićem u glas isto ponavlja i bulumenta iz opozicije.

Dobro, ne baš svi iz opozicije. Ima tu i glasova za sankcije. Ali opet iz računa: ako hoćemo u EU, onda sankcije. Sve u svemu, Srbija je upala u kalkulantsko jednoumlje. Bilo da su iz koalicije na vlasti ili iz opozicije, ovdašnji političari iz džepa spremno vade kalkulatore i vredno računaju. Samo što sankcije, barem u konkretnom slučaju Srbije, ne mogu da se unesu u kalkulator. One su u našem slučaju stvar čiste simbolike. Niti mi sankcijama možemo nauditi Rusiji, niti Rusija strepi od naših sankcija.

U toj drugoj ravni, gde kalkulator nije od pomoći, sankcije bi naprosto značile da Srbija ne može podržati brutalno razaranje i komadanje Ukrajine i satiranje njenih žitelja. Ništa više i ništa manje od toga. Ako je to tako, a jeste, onda postoje samo dva moguća puta. Stati čvrsto uz Rusiju iz uverenja da je sve što sada radi Putinov režim ispravno. To ujedno znači i silazak s takozvanog puta u EU jer, uostalom, šta bismo tražili tamo kad je EU ustala protiv Putina (takozvani Vulinov put).

Ako stvari tako stoje, onda je Lukašenko (jeste, i Vulin) mnogo čestitiji političar od Vučića, i naravno političar s mnogo više integriteta od ovdašnjeg sitnog kalkulanta. Ako mogu Belorusija ili Sirija da bez ostatka stanu uz Putina, pa može valjda i Srbija. Ako ne s Vučićem na čelu, onda već s nekim... a taj neko bi se lako našao... eno, stiskaju se (iza Vulina) kandidati u opozicionom redu.

Ako je ovde nešto zdravog razuma i pameti ipak ostalo, a uz to i neko zrno morala, onda se opet ne broje „dani“ i „tapšanja“, nego se kaže mi uvodimo sankcije jer je napadom na Ukrajinu Rusija pala u varvarstvo, iza čega Srbija ne može da stane, ne ponajmanje i zato što se sama u sličnim okolnostima nedavno okliznula i pala. To sa EU nema nikakve veze.

Da ima u Srbiji opozicije, ta opozicija bi tako o tome razgovarala. Samo što ovo nije tekst o opoziciji. A ni o Vučiću, uostalom. Nas zapravo zanima ko je rušio u Savamali. I ako se sad ispostavi da uhapšeni kriminalci na sudu ne lažu kada kažu da su oni rušili po nalogu i pod zaštitom države, šta ćemo s tim? Kako da na to reagujemo. Tako je... vadimo kalkulatore i računamo...

(Peščanik)