Piše: MARKO VIDOJKOVIĆ  / Danas

Dragi predsedniče, Dragan J. Vučićević je rekao da se spremaš da podneseš ostavku! Ako je on rekao, to je sigurno istina.

Zna se šta se u ovakvim teškim situacijama radi: pišu ti se pisma podrške, koja će te naterati da odustaneš od svoje namere da nas ostaviš bez sebe. Evo, ja ću prvi.

Predsedniče, ostani. Da tebe nema ne bismo znali šta su F dijagnoze, alkoholizam, mamurluk i lomljenje kvaka. Da tebe nema, ne bismo znali kako je kad ti Kinezi okupiraju deo teritorije i tamo rade šta hoće. Da tebe nema, ne bismo znali kako je to kad se termoelektrane lože na blato, umesto na ugalj, a naša pluća ne bi znala kako je udisati crni dim umesto vazduha.

Da tebe nema, ne bismo znali da je moguće da cela država postane narko kartel. Da tebe nema, ne bismo znali da je moguće srušiti celu jednu ulicu sa fantomkama na glavi, da bi ti i tvoji arapski prijatelji mogli da operete pare izgradnjom „Beograda na vodi“.

Da tebe nema, Beograd ne bi dobio najružniji soliter na svetu, zvani "Flaša u dupe", a neko ga pogrešno zove i "Kulčina". Da tebe nema, ne bismo znali kako kilometar autoputa, umesto pet, može da košta i pedeset miliona evra. Da tebe nema, ne bismo znali da postoje deca kojima se donose punjene lignje na veliki odmor.

Da tebe nema, ne bismo znali da pandemija može da se koristi i kao sredstvo za vladanje, da tebe nema bilo bi nas nekoliko desetina hiljada više, znaš ti dobro šta bi to bilo na ovu skupoću. Da tebe nema, ne bismo znali da postoje mašine za mlevenje ljudi, niti bismo u terminu za crtani film gledali odsečene ruke i noge.

Da tebe nema, ne bismo znali koliko Vulin funkcija može da promeni, niti da je moguće okupiti oko sebe sedamsto hiljada ljudi, od kojih niti jedan nije u stanju da ti kaže "šefe, dosta je" ili "šefe, preterao si", što je neverovatan liderski i HR uspeh, pošto ovde svako voli da se pravi pametan, a svi znamo da tebi nikad nije dosta i da ne možeš da preteraš u bilo čemu.

Da tebe nema, ne bismo znali kako izgledaju margine svih mogućih diplomatskih skupova, kako izgleda sedeti na hoklici ispred pomahnitalog predsednika Amerike, kako zvuči kada kažeš da si video 38 državnika, a onda shvatimo da si ih sve video u svom mobilnom telefonu.

Da tebe nema, ne bismo znali koliko i dalje možemo da budemo omraženi u regionu, te kako je to večito biti na ivici rata i u neprijateljstvu sa skoro svim komšijama. Da tebe nema, ko zna šta bi bilo sa Kosovom*, ovako, Kosovo* je u sigurnim rukama Kosova*.

I ti bi sad da ideš. E, ne može. Ne damo te, predsedniče, raljama penzije i eventualnog uživanja u parama koje si sklonio na račune u Kini. Aj’ ti bez nas još i nekako, ali kako bismo i šta bismo mi bez tebe.