Previše youtubera i influensera, a premalo majstora i radnika. Takve generacije stupaju na scenu. Trendovi utiču na to da je mnogo deficitarnih zanimanja, te da brojni zanati izumiru. Obrazovni sistem se ne mijenja. On ne podstiče upisivanje bh. privredi potrebnih djelatnosti, nego stranim zemljama obrazuje buduće radnike.

Nekada je to bio poželjan posao – danas izumire. Dobrog sajdžiju teško je naći. Izet Ždralović decenijama popravljajući satove osigurava egzistenciju. Nove generacije ovakav posao ne zanima. Izet u prvom redu smatra roditelje odgovornim za to:

”Dakle, ako roditelji nisu napravili bauk djetetu u glavi i rekli mu ono ”ići ćeš na zanat ako ne budeš učio”. To je jedan od velikih razloga”, naveo je sajdžija Izet Ždralović.

Drugi razlog je masovni odlazak. Zato privredi danas nedostaje radnika. Pronalazak dobrog majstora postaje prava misija.

Nedostaje i šivača, varioca, tesara, zidara, fasadera.

U srednjim tehničkim školama praksa traje, oni koji upišu deficitarna zanimanja brzo dolaze do posla. Ali je sve manje upisanih.

”Što se tiče majstora mogu vam garantovati da pravi majstor uvijek posla ima. Pogotovo učenici koji žele koji se trude, bez problema se zapošljavaju odmah po završetku obrazovanja”, rekao je Elvis Halilović, nastavnik praktične nastave elektrostruke.

”Ti procenti su drastični na štetu tehničkih i stručnih škola gdje se desetkuju škole jer imamo smanjen interes učenika i smanjen broj”, istaknula je Aida Tahirović, direktorica Željezničkog-školskog centra Sarajevo.

Brojna perspektivna zanimanja nude se učenicima: tehničar hidraulike, tehničar za logistiku, saobraćajno transportni operater.

Jedno od zanimanja koje se sve češće traži na tržištu jeste mašinovođa. Nedostaje ih kako širom Evrope tako i u BiH. Ovo zanimanje moguće je završiti u Sarajevu. Ali afiniteti samih učenika su sada drugačiji, pa je sve manje učenika koji su za to zainteresovani.

”Ono što je posebno interesantno je da je to deficitarno zanimanje i u zemljama EU. Mi smo jedini koji vrše školovanje za zanimanje tehničar-mašinovođa to je četverogodišnje zanimanje. Učenici imaju teorijske, stručnoteorijske i praktične nastave’‘, naveo je Damir Dinar, profesor stručnoteorijske nastave ŽŠČ.

Bez obzira na to, zbog općeg trenda, ljudi u BiH bježe od raznih zanimanja, ističe profesor Edin Čibrić. Čak i oni koji iskažu interesovanje, nerijetko od društva budu savjetovani da odustanu. Tako je jedna djevojčica odlučila da postane varioc.

”Njen dajdža je varioc i ona hoće da bude varioc. Pokušavali joj objasniti: ima drugih lijepih zanimanja… Ona hoće to…. Zašto joj ne pustiti da to bude njena priča? I u krajnjoj liniji ona će možda biti bolja od svojih kolega u tom poslu”, rekao je Edin Čebirić, profesor stručnoteorijske nastave – elektro struka.

Brzo će doći do posla jer je to deficitarno zanimanje i u državi, ali i van nje. S druge strane nekim zanimanjima ”zasluženo” fali radne snage, ističu ekonomski analitičari.

”U strukama poput ugostiteljstva i trgovine nije riječ da nedostaje kadra nego jednostavno poslodavci ne plaćaju na odgovarajući način. Ne bi naši ljudi išli recimo u Hrvatsku kada bi mogli ovdje raditi kod svoje kuće”, naveo je Igor Gavran, ekonomski analitičar.

Iz zemlje odlaze, a u državi se obrazovni sistem i tržište rada neusklađuje. To je dovelo do nerealne situacije: poslodavcima nedostaje radnika, a na birou stotine hiljada nezaposlenih. I dalje se forsira školovanje kadrova koji će sigurno otići iz države.

(N1)