Piše: Viktor IVANČIĆ (Peščanik)

Moj dida je rekao: „Zašto je u Srbiji miljon svita na ulici, jerbo in je pun kufer pokvarene vlasti, a u Hrvackoj niko?“ Barba Tonino se nakeserijo: „He-he, biće Hrvati imaju veći kufer, pa in se teže napuni!“ Moj dida sa Šolte i onaj njegov frenda barba Tonino su sidili u šjor Bepovoj konobi i drinkali su vino. Oni su satrali već dvi boce crnoga i naručili su treću. Šjor Bepo je vadijo čep iz bocuna i vrtijo je sa glavom: „Treća boca je malo tu mač, ekipa! Već ste pijani ka guzice!“ Dida je njemu rekao: „Aj Bepo ne pilaj!“ Za drugim stolom su oni barba Franino i barba Tibor igrali na trešetu. Barba Franino je doviknijo: „Bepo, daj i nama još jednu!“ Šjor Bepo je zakolutačijo sa očima.

Dida je gingao se na katrigi i rekao je: „Nemoš Hrvata sa puškon natirat na ulicu, čoviče! Može mu se vlast pokenjat na glavu, a on neće njanci stavit kapelin da se zaštiti!“ Barba Tonino je rekao: „A u Srbiji učas miljon svita izađe na demonštracjun i traži da se oni kretineto makne sa vlasti!“ Dida je dignijo čašu i rekao je: „E, to ti je ta dilema! Ili je Plenković manji kretineto od Vučića, ili su Hrvati pičke!“ Onda je barba Tibor sa drugog stola dobacijo: „Plenković nije manji kretineto od Vučića! Za ostalo ne znan!“ Barba Tonino je klimnijo sa glavom: „Plenković bi komotno moga svaku veče izać na televiziju i poručit Hrvatima da jebain pas ćunku! A oni bi na to rekli: Fala lipa, gospon premijer, jeste za jednu kavicu? Umisto da ka Srbi izađu na ulicu i skrešu škovacama na vlasti sve šta ih ide!“

Dida je vrtijo sa glavom: „Nou ćens, darling! Hrvati se maksimalno dobace do kafića ili konobe! E, tu in onda nije mrsko srat, kad su u zatvorenon prostoru!“ Barba Tonino je rekao: „A i to paze da brzo dođu od doma do birtije! Da in neko slučajno ne reče da se zadržavaju na ulici, jerbo možda protestiraju protiv režima!“ Dida je rekao: „To je živa istina! Naprimjer primjera oni moj zet iz Splita! On kad oće poć na drink, ukrca se u autobus, pa se iskrca odma na sljedećoj stanici i ujuri ka munja u kafić! Jednon san ga pita za koji kurac ne ide pješke do birtije kad nema ni sto metri do nje! I znaš šta mi je reka? Neman se ja šta motat po ulici! Ne iden rušit vlast, nego popit pivo!“ Dida je potegnijo žešći guc crnoga iz čaše. Onda je rutnijo i rekao je: „Pička!“

Onda je šjor Bepo sa šanka pitao: „A sa druge bande, šta Srbi imaju od toga šta su nonstop na ulici?“ Tu su svi u konobi okrenili se prema njemu sa dignutim ombrvama. Barba Tonino je pitao: „Kako to misliš, Bepo?“ Šjor Bepo je rekao: „Lipo mislin! Svako dvi šetemane ih se skupi mali miljon vanka, pa hodaju, viču, mašu sa šakama, mašu sa trasparentima, jebu mater režimu, a oni njihov tovar je sve isto već deset godina na vlasti!“ Dida je rekao: „Pa i naš tovar je deboto deset godina na vlasti!“ Barba Tibor je dobacijo: „I nije ništa manji tovar od njihovog! Za ostalo ne znan!“

Šjor Bepo je rekao: „Pa to i kažen, čoviče! Al Hrvati barenko teror strahovlade podnose u birtijama i konobama! A ne da se bezveze smucaju po ulici! Da se pine i umaraju, da je nonstop neka fiskultura, da ih šibaju vitar i kiša, kad iovako tovaru ne mogu ništa! Pa lakše je izdržat zločimačku vlast kad sidiš utoplo i natankaš se sa malo alkohola, jebaga svetac!“ Onda je on pokazao sa rukom prema didovom stolu i rekao je: „Evo, vama je to već treća boca u uru vrimena!“ Svi u konobi su piljili u njega. Onda je dida rekao: „Koji si ti smišan stvor, moj Bepo! Ti uvik nađeš lipu rič za Hrvate!“ Barba Franino je dobacijo: „Naravska stvar kad mu je pokojni otac bija pravoslavac!“ Barba Tonino je zinijo: „Molin?!“ Dida je zinijo: „Molin?!“

Šjor Bepo je raširijo ruke i rekao je: „Kakve to sad ima veze?“ Moj dida je rekao: „Oooo, pa kako nema veze, čoviče…“ Barba Tonino je rekao: „Sad su se tek meni upalile lampice…“ Dida je zaljuljao se sa dignutim kažimprstom i rekao je: „Da si u Beogradu, Bepo, ti bi sad lipo zatvorija konobu i ka pristojan čovik iša demostrirat na ulicu! A na Šolti pivaš skroz drugu pismu! A?“ Barba Tonino je rekao: „Tako je! Ovde ne samo da nas mamiš da budemo u konobi umisto na ulici, nego još na tome digneš lipe šolde!“ Dida je rekao: „Ne bi ona guba od Plenkovića osta dva dana na vlasti da ne uživa pravoslavnu pomoć, ja ti kažen!“ Barba Tonino je gingao sa glavom: „Uvik ti Srbi nas Hrvate zajebu! To ti je amen!“ Dida je zaljuljao se prema šjor Bepu: „Aj priznaj! Koliko ti Plenki kešne da nan tupiš protesni duh?“ Onda je šjor Bepo zveknijo sa rukama po šanku i dreknijo je: „Svi mrš vanka!“

Poslje su moj dida i barba Tonino stojali ispod čempresa kod zadružnog. Oni dva su se gingali i držali se jedan za drugog. Kad bi išli učinit korak došlo bi in da će ljosnit. Onda bi se opet čvrsto ćopili i ljuljali se. Barba Tonino je dignijo glavu uzgor i viknijo je: „Doli vlada!“ Dida je viknijo: „Plenkoviću aj ća!“ Barba Tonino je viknijo: „Smrt bandi razbojničkoj!“ Onda je neko odiza dobacijo: „Alo, ekipa, šta se derete na čempres?“ Dida i barba Tonino su se izi okrenili da se ne strmopizde. To je bijo onaj barba Špiro iz šoltanske murije sa opelom. Dida je rekao: „O, Špiro! Jel to režim posla panduriju da nan razbije okupljanje, a?“ Murac Špiro je rekao: „A jako van je okupljanje! Nema u vas obojici po čovika! Aj upadajte u opela da vas vozin doma!“

Barba Tonino je dignijo bradu: „Oćeš nas hapsit! Je li, Špiro?“ Murac Špiro je rekao: „Ama neću vas hapsit, čoviče, nego ću vas odvest doma! Viš da ste se oblokali ka letve!“ Dida je njega pitao: „A otkud ti znaš da smo nalili ćuture?“ Murac Špiro je rekao: „Javija mi je Bepo da vas je izbacija iz konobe! Al onda ga je uvatila vuna! Govori mi, aj skupi ih, još će se strovalit u neku grabu i slomit škine!“ Barba Tonino je pitao: „A jel ti možda reka zašto nas je izbacija?“ Murac Špiro je rekao: „Kaže da ste mu išli tumačit da su Srbi krivi šta su Hrvati pičke!“ Dida je zavrtijo sa glavom: „Koji tupson, jebate…“ Barba Tonino je rekao: „Nemoš virovat! Ima demižanu umisto mozga…“ Onda je murac Špiro njih dva ukrca na zadnji sic od opela.

Onda su oni vozili se priko otoka. Didi i barba Toninu su prid očima jurcali vinogradi i maslinici. Barba Tonino je sa zadnjeg sica rekao: „A stvarno je Bepo malo munjen u glavu, jebate! Mi išli udrit zajebanciju, a on sve svatija ozbiljno!“ Dida je rekao: „Nemoš više složit brumu, a da ne izbije teška frka! Na kraju će zabranit podjebavanje i bacanje baza!“ Murac Špiro je motao volan i rekao je: „A baš! Još će ispast da su Hrvati krivi šta su Srbi glupi!“ Moj dida je rekao: „Ma jebe se meni ko je ko! Ja ka stara komunjara nikad nisan dilija ljude po nacijama! Evo, sto godina san na Šolti, a nisan ima blage da je Bepo po ćaći pravoslavac!“ Barba Tonino je pitao: „Jesil ti to zna, Špiro?“ Murac Špiro je rekao: „Kako ne bi zna! Pa Bepo mi je prvi rođak!“ Barba Tonino je zinijo: „N bava kua? Jel po ćaćinoj il po materinoj liniji?“ Murac Špiro je rekao: „Po ćaćinoj!“ Tu je na zadnjem sicu uletila tišinčuga. Čulo se samo brundavanje od auta. Oko opela su jurcali vinogradi i maslinici. Onda je moj dida utiho rekao: „E moj Tonino! Opet su nas Srbi maknili sa ulice!“

Robi K. (IIIa)