Piše: Svetlana CENIĆ (Oslobođenje)

Ne bi kod nas poznali demokratiju da ih u čelo udara. Nikad živeli u njoj. Šta god da se na izborima ponudi, uvek za autokratu i nostalgično ka jednopartijskom sistemu. Nostalgični i oni koji su iz skuta jednopartijskog sistema prepoznali demokratske promene, ali da njihova partija bude zamena za SKJ ili SKBiH. Samo što je ono bila država, a ovo je međunarodna sprdačina od državnosti.

Zato se i takozvane programske koalicije uvek svode na program pod nazivom Da mi ostanemo ili budemo na vlasti. Otud i ovo ubrzano usvajanje nečega što bi nas, kao, primaklo evropskom putu i početku pregovora. Da nije obećanja kad su ih sastavljali i kad im je dat rok septembar, kada se piše izveštaj o napretku, tako žurno ne bi išlo. Još kad zasedne radna grupa, pa iza toga koordinaciono telo, nakon čega će odbor ili tome slično, samo evropskounijsko nebo nam je granica. Ih, kad se nadrobi na papir biće prs i pleva! Kao što su nam i partije i kadrovi. Ako neko veruje da će poštovati to što usvoje, unapred ga žalim. Šta smo mi sve evropski usvajali, broja se ne zna. Čeka se i dalje onaj ponedeljak kad će vladavina prava odmah u osam sati ujutro uz prvu kafu. Do ručka reformisani, a do večere u Evropskoj uniji. Samo frca!

A i pare su pred očima, posebno Republici Srpskoj. Dug je zao drug - kaže poslovica. Osim kad je Republika Srpska u pitanju. Za vlast Republike Srpske dug je najbolji drug. I hvale kad dignu kredit ili se zaduže na berzi. Veliki Srbi se nikad od srpstva ne umaraju kad su pare u pitanju.

Evo, Mađari će dati još 117 miliona. Ne znam ko je iznenađen, jer ima već par meseci da rekoh čak i ja da će im možda dati još sto miliona i to je to. A to je kap u moru duga. To će, kao, zameniti one nemačke pare koje neće doći. I svi se poredali da to saopšte. A skup je bio baš onako kao demokratski izlog, ali iz suprotne vizure. Balkane, Balkane moj i Orbane, Orbane moj! Budi mi silan i dobro mi stoj - što bi rekla pesma grupe Azra. Ja čvrsto verujem da će se ostvariti srpski san o tome da svi Srbi budu zajedno. Biće svi u institucijama, samo neće imati ko da im zaradi za platu. Oni nelegitimni biće kojekuda po svetu ili na groblju. Doduše, isto čeka i te legitimne Bošnjake i Hrvate.

Jer, aplaudiramo kad oni isti koji naprave pičvajz u državi, šta god to kod nas značilo, onda velikim trudom i zalaganjem, je li, to kao rešavaju. Kao da su problem spustili marsovci, a ta državna koalicija se žrtvuje da to reši da nam svima bude bolje. Premijer Nikšić je izjavio da ono što rade nema alternativu. Molim vas samo nemojte da bude kao ono kad mir nije imao alternativu, pa izgibosmo. Dodik je, naravno, unapred najavio da posle 22. neće više ništa biti isto. Probudim se ja 23, kad ono sve isto. Ni bolji standard, ni vladavine prava, ni manje korupcije, a odluke Narodne skupštine glede i unatoč Ustavnog suda BiH iste. Ama, sve baš isto, osim što se nešto usvaja. A šta se usvaja, videćemo ubrzo. Delegacija Evropske unije u BiH zadovoljna, ambasade listom podržale napore i čisto čoveku dođe neka milina od tolike političke zrelosti. Doduše, nisam videla da li je podržala i Ambasada Rusije, ali ne bi Dodik uradio ništa što oni neće aminovati, pa mi je odmah sve lepše. Eto međunarodnog konsenzusa jedinog u svetu! Nigde ga nema, ali kod nas se desio. Da nas nema, trebalo bi nas izmisliti čisto zbog toga. Jeste da nema domaćeg, ali kao da se domaći faktori i za šta pitaju. Doduše, bilo bi jednostavnije upravljati i domaćima i stranima da je tropartijski sistem, pa da se ne mora razmišljati gde ima disonantnih tonova i ko kome radi iza leđa. Dogovore se tropartijci i međunarodni i zdravo! Idila. Moglo bi se i to rešiti da trojka postane jedinica, a ostale nagurati u SNSD i HDZ. Očas! Fali samo jedan dekret, koji verujem da bi Službeni glasnik Republike Srpske objavio. 

Uštedimo i na izborima. Treba samo nekoliko čobana zaduženih da uteraju ovčice po nacionalnoj strukturi u jedan od tri tora, a pitanje Ostalih ionako nikada neće doći na red.

Ako bi neka radna grupa ili koordinaciono telo htelo da razmotri ovaj predlog, bila bih zahvalna. Do tada odoh da tražim ono što posle 22. nije više isto.