Spremanje Zapada na konačni obračun sa Srpskom govori da Srbi, a pogotovo srpska elita, moraju da promene metode borbe i otpora. Naime, očuvanje Srpske nije samo politički otpor Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji i NATO-u u njihovoj unitarizaciji BiH već, ako želimo da taj otpor bude uspješan, on mora da podrazumijeva prije svega shvatanje da Srbi nisu dio Zapada, kao ni nekakve jedinstvene evropske civilizacije koja i ne postoji, napisao je u autorskom tekstu bivši savjetnik Milorada Dodika i univerzitetski profesor, Srđan Perišić. 

Perišićev tekst prenosimo u cijelosti:

"Ključna metoda borbe Srba treba da postane ona metodologija koju do sada nismo smeli ili umeli da primenimo – odbacivanje projekta da su Srbi deo zapadne civilizacije.  

Naime, ne postoji civilizacija u jednini, već civilizacije u množini. U Evropi ima više civilizacija, najmanje dve, tako da se ne mogu dve civilizacije proglašavati jednom. 

Svaka civilizacija je nezavisna paradigma (obrazac, matrica) koja daje istorijski smisao svemu što se dešava u datom narodu ili narodima koji čine tu civilizaciju. Svaki pokušaj tumačenja istorije na tvrdnjama o „univerzalnosti“ jedne nije ništa drugo do šovinizam, rasizam ili kolonijalizam. 

Upravo je Srbima potrebna antikolonijalna borba kako bi odbacili taj univerzalizam koji nam se nameće dva veka. 

Na primeru BiH, ali i Srbije, poslednjih 30 godina se vidi ta praktična realizacija neokolinijalizma. Srbija je u poluokupaciji, tako što je Kosmet vojno okupiran, a ostali deo Srbije ideološki okupiran raznim projektima sa Zapada. 

Univerzalizam i kolonijalizam predstavljaju nametanje drugim narodima vrednosti koja su im tuđa, koja im ne pripadaju, jer su zasnovana na drugačijoj civilizacijskoj paradigmi. 

Srbi nisu deo ni evropske civilizacije jer ona i ne postiji. Pod evropskom civilizacijom se podrazumeva samo romano-germanska. Ona sebe smatra jedinom u Evropi. Te pretenzije su neodržive i Srbi to moraju odbaciti. Zapadna kultura jeste romano-germanska civilizacija, ali je ta kultura primenjiva samo u granicama te civilizacije – gde se ona istorijski razvila. 

Srbi i neki drugi narodi, kao Rusi, duhovno i vrednosno su iznikli u vizantijskoj civilizaciji (istočno-romejskoj), a danas pripadaju njenom nastavljaču – istočno-pravoslavnoj civilizaciji. 

Međutim, Zapad je koristio svoje uspehe u materijalnoj i tehničkoj sferi kako bi učvrstio svoju dominaciju u svetu, koja se izražavala na dva nivoa – kroz fizičko i nasilno porobljavanje naroda i država (osvajanja, pljačkanja, kolonijalizam), i kroz nametanje sopstvenog civilizacijskog modela svim drugim kulturama i civilizacijama. To nametanje se primenjuje kao univerzalno obavezujuća norma, jer navodno romano-germanska civilizacija poseduje „univerzalne vrednosti“ – pa su one obavezne za sve. 

Nametanje zapadne, romano-germanske kulture izvodi se na dva načina. 

Prvi je šovinizmom, kojim se sopstvena kultura proglašava najboljom i savršenijom od ostalih. Direktna posledica šovinizma je osvajanje ili porobljavanje drugih naroda. 

Drugi način je putem kosmopolitizma, kada se sve posebne nacionalne kulture u svetu (samo)proglašavaju zaostalim, pa je potrebno prihvatiti jednu opštu čovečansku civilizaciju, koja će biti zasnovana na progresu i napretku. Međutim, ta civilizacija, koja po mišljenju evropskih kosmopolita treba da bude opštečovečanska, opet je romano-germanska. 

S tim u vezi, šovinizam i kosmopolitizam su, u stvari, dve strane jedne te iste medalje, tj geoolitike. Evropski kosmopolitizam nije ništa drugo do romano-germanski šovinizam, i širi se među neromanogermanskim narodima velikom brzinom. Širi se među Slovenima, Arapima, Turcima i drugima, takvih kosmopolita veoma je mnogo, ali oni su u stvari – autošovinisti.  

Brojni među njima su u odbacivanju svojih nacionalnih osobenosti čak ekstremniji od šovinizma romano-germanskog sveta. 

Tako je među Srbima formiran jedan sloj elite koji je prihvatanjem kulturnih i ideoloških modela sa Zapada prihvatio i zapadne geopolitike. Krajem 20. i početkom 21. veka u Srbiji je prozapadni deo elite sebe prozvao „Druga Srbija“, kako bi naznačio potrebu prihvatanja vrednosti Zapada, dok se u stvari radi o autošovinističkoj ideologiji koja se oslanja na šovinizam romano-germanskog i angloameričkog sveta. 

Moderna istorija Srba, a pogotovo 20. vek, puna je primera odbacivanja svog identiteta radi prihvatanja Zapada. U suštini, radilo se o negaciji svoje kulture, koja je proglašavana zaostalom i necivilizovanom. 

S tim u vezi, Srpska mora da odbaci sve ideje o učlanjenju u Evropsku uniju, i njene razne formate. To podrazumeva kritičko preispitivanje EU-zakona koji su nametani ili samostalno prihvatani u zakonodavstvu Srpske. Radi se o zakonima pre svega u oblasti prosvete, kulture, nauke i visokog obrazovanja, ali i u oblastima finansija (banaka), proizvodnje i ekonomije. 

Naše škole i univerziteti ne smeju više da kopiraju škole sa Zapada – što je pogubna praksa koja se odigrava već duže od 20 godina. Srpska ima primer u Rusiji, koja od iduće školske godine potpuno kreće u odbacivanje školskih i univerzitetskih modela (bolonjski model) sa Zapada i u suštini se vraća na ranije model školovanja uz osavremenjivanje novim metodama. 

Srpskoj ne smeju da budu uzori modeli sa Zapada, jer su se ti modeli stvarali u drugačijoj istorijskoj i civilizacijskoj matrici nego što je naša srpska. 

Postoji jedan tako očigledan primer o kopiranju zapadnih modela, a dolazi iz skorije srpske istorije. Naime, Srbi evo 110 godina nemaju svoju jedinstvenu srpsku državu samo zbog jednog razloga – zato što su hteli da budu deo Zapada i njegove romano-germanske civilizacije. Posledica toga je da su sve države u kojima su Srbi živeli u 20. veku (a koje su smatrali svojima državama) – srušene ili nestale sa ogromnim stradanjem Srba. 

Dakle, Srbi nisu deo Zapada. Kada to shvatimo, pobedili smo. Nikakav NATO, američki ambasador, Schmidt, Sorosš i njihove EU-produžene ruke ne mogu da zaustave srpsku pobedu u onom momentu kada shvatimo da nismo Zapad", napisao je Perišić.