Piše: Vesna PEŠIĆ (Peščanik)

Vlast u predizbornoj kampanji koristi sve što stigne, od Vučićevih hvalospeva o sopstvenim uspesima, obećanja da će plate biti 1.400 evra i da su Kosovo i Metohija bili i biće Srbija, do besomučnih napada na opoziciju ucelo i poimence, naročito na onu ujedinjenu oko ulaska Srbije u EU, gde se narod plaši najavama povratka DOS-a koji bi sve fabrike pozatvarao i zaposlene izbacio na ulicu.

Zbog žrtvovanja za Srbiju, odnosno za Aleksandra Vučića, između kojih stoji znak jednakosti, ostavku je na mestu direktora BIA podneo Aleksandar Vulin. Navedeni razlog za to je sprečavanje uvođenja sankcija Srbiji, mada joj nisu pretile nego je on lično dobio američke sankcije zbog trgovine drogom i oružjem i povezanosti s ruskim obaveštajnim službama. Ostavka je pala da se zapadne sile ne bi mešale u unutrašnje stvari Srbije. Vulin priznaje da zapadne sile nisu eksplicitno tražile njegovu ostavku, ali da bi pretnja sankcijama svakako smanjila podršku politici predsednika Vučića. Ovaj rebus oko njegove ostavke nemoguće je razrešiti. On dalje tvrdi da je to (valjda sve zajedno?) namerno urađeno u predizbornom periodu kako Vučić ne bi mogao da formira vladu. Zato je on dao ostavku, nepotrebnu, jer zbog njega nisu pretile sankcije, nego iz drugih razloga jesu pretile i to namerno. S velikim naporom shvatam da se njegovom ostavkom spasava Vučićevo formiranje vlade, a ako je tako onda mora da je Vučić u velikoj frci.

Vulinova ostavka je tek početna i najvažnija žrtva, ali izgleda nije dovoljna za formiranje vlade. Nove žrtve padaju kao snoplje. Danima se bivši košarkaši upisuju u stranku pred kamerama, da budu pred očima javnosti. Pokrenuti su stari radikalski šefovi, neki i malo potrošeni, ali s nadom da će se osvežiti. Prvo je izveden na podijum Tomislav Nikolić kao moguće pojačanje, ali je bivši predsednik nekako utihnuo čim ga je bezdušno napao glavni reklamni kandidat. Gromoglasno se pridružio i njihov bivši šef Vojislav Šešelj, ratni zločinac, što mu samo ide u prilog kod birača, a ni Vučiću nimalo ne smeta. To je odjeknulo bar do Hrvatske i BiH, ali koga briga za to ako će da donese neke glasove u Beogradu, što je najvažnije, a sigurno i po nekim južnijim opštinama. Verovatno će Šešelj skupiti 3% na republičkim izborima, a ako treba radikalsko bratstvo će to pogurati. Mahanje radikalima usred nevolja u pregovorima sa Prištinom najveći je dokaz da Vučiću gori pod nogama.

Daj šta daš kad se nema dovoljno, nastavlja se kampanjom sa preletačima. Na prolaznom mestu na listi našla se zagovornica udruženja Majke su zakon. Tatjana Macura. Ona kaže da je tu zbog napete situacije u zemlji, a njoj je važno da Srbija nastavi svoj put ka EU. Ona oseća obavezu da se uspostavi kultura dijaloga među neistomišljenicima i ona će učiniti sve što je u njenoj moći da se politička kultura promeni nabolje. Da, baš tu je čeka Vučić – na kulturi dijaloga, ali dobar izgovor para vredi. U Vučićevom izbornom ropcu dobro je došao i famozni Kena (Radoslav Milojičić), bivši funkcioner Demokratske stranke, koji se pridružio Vučiću zato što ne može mirno da posmatra kako se beskrupulozno napada njegova porodica, naročito supruga i majka Aleksandra Vučića. Protivi se i podlim napadima N1 na kome je pušten film o Vučiću – e to mu je pun pogodak da popravi mesto na listi.

Povodom napada na porodicu Keni se pridružio Đuka sa svojim tekstom u Politici, u kome piše da umesto da izađe sa programom, Đilas je najoštrije udario na ličnost predsednika Vučića pustivši jedan od najogavnijih i najbesmislenijih dokumentarnih filmova o njemu. Tu nisu pošteđeni ni najbliži članovi Vučićeve porodice, otac i majka, dok su brat i najstariji sin svakodnevna meta. I ta priča o filmu i ona o gadostima opozicije simptomatično je prozujala kroz Đukinu glavu dajući mu povod da i on nehotice pomene šta bi se desilo ako „kojim slučajem Vučić ne bi imao većinu“.

Vučiću je većina postala opsesija.

Daj šta daš, sve mu treba, i oni slabi koje bi mogao malo da ojača. Ojačao je (nepostojeći) SPO, mada njegov nekadašnji lider u javnosti još postoji. Umesto jednog predstavnika u Skupštini – dugogodišnjeg dežurnog Aleksandra Čotrića, sada će SPO imati dva, što poručuje Danici Drašković da čvrsto drži svoje mesto u Upravnom odboru NIS-a.

Ima vremena, sigurno će pasti još koji dobitnik ili žrtva za spas Vučićeve većine u Skupštini, još nije kasno, vrata su širom otvorena.