Piše: Milojko PANTIĆ (Danas)

I tako prošao je i taj najnoviji izborni 17. decembar 2023.

Ali ostali smo mi, isti onakvi kakvi smo i pre bili podeljeni na dva nepomirljiva tabora, pojačani i trećim entitetom, Srbima iz susedne države Bosne i Hercegovine, što je nonsens nezabeležen u političkoj istoriji čovečanstva.

Umesto bugarskih vozova, pojavili su se bosanski autobusi. Doduše, kao što se i očekivalo, predstoji svađa, ubeđivanje i dokazivanje oko očigledno pokradenih izbora u Beogradu, ali važnije od toga jeste činjenica da je vlast zadržala Parlament i da je ostao na čelu države, trećerazredni seoski spletkaroš koji je po sopstvenom „skromnom“ ubeđenju, najuspešniji srpski političar svih vremena.

Ostali su i njegovi vrsni stručnjaci u parlamentu sa znanjem na osnovu kupljenih diploma i plagiranih doktorata.

Normalan čovek zdravog razuma ne zna da li da se smeje ili da plače. Jer živimo u Republici koja ima jedan od najslobodoumnijih ustava na svetu, ali nimalo slobode.

To je zato što je neostvareni fudbalski huligan, tzv. predsednik zadržao pravnu nomenklaturu Republike a državu pretvorio u mafijaško, kriminogeno kraljevstvo.

To je zemlja u kojoj žive Srbi koji se ponose svojom verom zvanom Svetosavlje, a ne veruju ni u šta. Dive se građanskim pravima kakve na papiru ima malo koja zemlja, ali glasaju onako kako vođa kaže.

Zvanično smo proglašeni za najsiromašniju državu u Evropi, a vođa nas proglašava ekonomskim tigrom. Taj vođa preko svih medija svakodnevno pametuje i deli lekcije iz morala a kod njega pameti i morala nema ni u tragovima.

Pod njegovim „mudrim“ rukovodstvom postali smo jednodimenzionalni ljudi kako je u prošlom veku pisao nemački filozof Herbert Markuze.

Ta vrsta totalitarizma nije zabeležena od Hitlerove diktature nacionalsocijalizma u Nemačkoj, u prvoj polovini dvadesetog veka. Srpski vođa i njegovi sledbenici pljačkaju i tlače društvo na sve moguće načine ubeđujući nas da to čine za naše dobro.

Njegovi sledbenici pa i mnogi lakomisleni građani koji vide da nije ostalo ni R od Republike Srbije, slepo se potčinjavaju zabavi i raznim Prijama, Cecama i Jecama i zaboravljajući na patnju mnogih beže i od zadnje pomisli na otpor „slepom“ vođi.

I ovi izbori kao i svi prethodni, nedvosmisleno pokazuju da u Srbiji mogu egzistirati samo oni koji se bespogovorno identifikuju sa vođom.

Postali smo društvo kontradiktornog rasuđivanja unutar kojeg se sužnji nazivaju slobodnim ljudima, a nametnuta nejednakost istinskom jednakošću.

Despotska vladavina naziva se demokratskom a falsifikovani izbori slobodnim. U ime slobode izbora otvoreno se poništava izborna volja građana, a u ime slobode mišljenja otvoreno se rehabilituju ratni zločinci i kriminalci, dok se cenzuriše svaka misao koja protivureči vođi i njegovim sledbenicima.

I ovi izbori su bili demonstracija po društvo razorne agresije vladajućih struktura koje nameću teme van života, usmeravajući pažnju građana na navodne unutrašnje i spoljne neprijatelje srpstva a sve radi očuvanja vlasti koju sa malim pauzama drže već više od tri decenije.

Izbori koje organizuju vlastodršci kojima je mesto u zatvoru, a na koje građani pristaju, zapravo su srpsko bekstvo od slobode.

Jer valjda je sada i laicima jasno presvučeni Šešeljevi radikali i vlastodržački tandem Vučić i Dačić nikada neće predati vlast mirnim putem, s obzirom da su sudovi, tužilaštva, policija i vojska pod njihovom kontrolom i ne sankcionišu tolika očigledna gaženja Ustava i kršenja zakona.

Izbori u Srbiji su dakle čista imitacija i simuliranje demokratije, parlamentarizma i svih vrsta sloboda.