Za prvih šest mjeseci ove godine kroz banjalučki Aerodrom prošlo je 174 hiljade putnika, što je značajan pad u odnosu na isti period prošle godine kada je zabilježeno 60 hiljada putnika više.

Zabilježen je i pad prihoda. Akumulirani gubitak ovog preduzeća povećan na 8,1 milion maraka. Hoće li imenovanje novog direktora spasiti jedini međunarodni aerodrom u Republici Srpskoj?

Podaci pokazuju da se građani više odlučuju za letove iz Sarajeva, Zagreba ili Beograda, nego sa piste u Mahovljanima. Manji broj putnika odrazio se na poslovanje. Banjalučki Aerodrom prvu polovinu godine zavšio sa gotovo 800 hiljada maraka minusa, prenosi BN televizija.

Raspodjelom funkcija unutar stranaka vladajuće koalicije Javno preduzeće Aerodromi Republike Srpske pripada Ujedinjenoj Srpskoj. Na čelu Aerodroma donedavno se nalazila Natalija Trivić koja je istupanjem iz stranke podijela ostavku na sve funkcije. Za novog direktora imenovana je Jelena Lekić. 

Lekić se ne može pohvaliti bogatim radnim iskustvom, jer je prije imenovanja na direktorsku poziciju stekla samo dvije godine radnog staža. 

Nova direktorica nije željela da stane pred našu kameru i javnosti pruži odgovor na pitanje o planovima za rukovođenje Aerodromom. 

Da se direktori imenuju po principu stranačke pripadnosti i poslušnosti, a ne na osnovu znanja i stručnosti više se i ne krije, kaže pravnik i odbornik u Skupštini grada Banjaluka Milko Grmuša. 

„Ono što je važno da ljudi znaju jeste da je to suprotno svim relevantnim pravnim aktima, počev od Ustava Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, Zakona o javnim službenicima i namještenicima, Zakona o javnim preduzećima… Svi ti akti eksplicitno i izričito zahtijevaju da svi ljudi koji budu primani u javni sektor, a posebno oni na najviše funkcije budu politički nezavisni. Kod nas se isključivo zahvaljujući političkoj zavisnosti postaje rukovodilac u javnom sektoru i javnim preduzećima“, kaže Grmuša. 

Upravljanje jedinim međunarodnim aerodromom u Republici Srpskoj ne smije biti prepušteno poslušnim stranačkim kadrovima, smatra ekonomista Zoran Pavlović. 

„Upravljanje takvim firmama zahtijeva profesionalce. Dogovarati linije sa avionskim kompanijama, procjenjivati koristi i troškove, praviti jednu ozbiljnu matematiku. To ne mogu da rade politički podobni ljudi“, upozorava Pavlović. 

Aerodeom Banjaluka je od izuzetnog ekonomskog značaja. On mora omogućiti dobru komunikaciju i nesmatan dolazak naših ljudi iz dijaspore, kaže Pavlović. 

„Ako imate probleme onda tražite pomoć, a pomoć je Privredna komora. Na kraju krajeva, pomoć može da bude i naša diplomatska mreža. Ima mnogo načina da se razvijaju biznisi, pogotovo kada ste na čelu takve institucije kao što je Aerodrom. Urađena je i strategija razvoja Aerodroma kao kargo centra. Ima mnogo stvari koje su urađene u vezi Aerodroma, ali ništa nije sprovedeno u život“, podsjeća Pavlović. 

O političkim imenovanjima i koalicionim dogovorima vladajućih stranaka koje javna preduzeća, institucije, ustanove i upravne organizacije posmatraju kao politički plijen, Milko Grmuša je obavijestio komesara za ljudska prava u Savjetu Evrope. 

„Podsjetiću vaše gledaoce da je BiH članica savjeta Evrope i da se obavezala da će poštovati sve akte na koje se obavezala, uključujući i poštovanje prava svakog čovjeka da ima jednak pristup svakoj javnoj funkciji, uključujući i one rukovodeće. Moram da istaknem da nikada nisam dobio odgovor na to što sam pisao.

Plašim se da postoji dogovor domaćih i regionalnih, pa ako hoćete i evropskih moćnika i činovnika koji žele da ova zemlja ostane na neki način ili prazna ili da u njoj caruju i funkcionišu ljudi koji će omogućiti moćnicima sa strane da ovdje dođu i porobljavaju nas kako žele, da uzimaju naše resurse kako žele“, kaže Grmuša. 

Time, upozorava Grmuša, postajemo moderna kolonija u kojoj domaće vladajuće elite bez ikakve odgovornosti sva javna dobra podređuju uskim partijskim interesima.