Nakon sastanka u Briselu lidera zemalja Zapadnog Balkana s predsjednicom Evropske komisije, ekspretica za ekonomiju Svetlana Cenić komentariše da je “BiH Brisel više puta poklanjao, od kandidature, pa otvaranje pregovora bez datuma, pa se čekalo se da pokloni pare i da progleda kroz prste uslove”.

“Mi smo navikli da nas gledaju kao poseban slučaj ali isto tako treba kriviti i Brisel, jer za minorno što se uradi, oni hvale, budu impresionirani, da bi poslije bili razočarani i zabrinuti. To stalno ide u krug. Najviše krivim nas. Zato što su uslovi bili jasni, zato što su dogovorali uslove sa EU. To što ne mogu da se dogovore godinama, to pokazuje samo kakvi smo. Ova današnja koalicija na državnom nivou, jednostavno je navikla da oni rade posao za njih, da ne moraju ništa da rade”, rekla je Cenić za N1.

Da je nešto riješeno predsjedavajuća Savjeta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, koja je bila na sastanku, kaže Cenić, bi izašla i to objavila.

“Za njih i ovu vlast, te pare su kao kikiriki. FBiH do sada nije imala deficite, sada ima, na što je i MMF upozoravao. Za njih to nisu nikakve pare, često ćete čuti među njima da kažu ‘demokratija i zaštita nacionalnog interesa nemaju cijenu’, a šta je 70 miliona, a na sve strane gledaju da se zaduže i očekuju neke benefite da bi se napravio uopšte neki dogovor”, ističe ona. 

Naglašava i da je predsjednik RS Milorad Dodik toliko dobio ustupaka, a da je to nekada uradila bilo koja partija, za minorne stvari su bili surovo kažnjavani i izbacivani iz politike. Podsjetila je da je SDS morala da donosi račune OHR-u, na šta su potrošili pare.

“Podsjećam, 18 godina je SNSD na vlasti, a od 2006. on najavljuje otcjepljenje, pogledajte koliko mu se tolerisalo. Jedini je uslov pod kojim će se Dodik povući sa vlasti, a to je da mu se obeća zaštita imovine, i da se na jedno vrijeme povuče, da neko sredi taj haos, pa se on ponovo vrati”, kaže Cenić.

Na pitanje je o radu Vlade Federacije Bosne i Hercegovine koja je za godinu dana od suficita od 200 miliona maraka došla do minusa u budžetu koji je veći od pola milijarde, Cenić kaže:

“Mene to ne začuđuje, bilo je pitanje koliko. I kad čujete od oba entiteta, kad govore kako BiH nije puno zadužena, oni zaboravljaju kolika je industrijska proizvodnja i BDP, da je ovo zemlja u razvoju i da stagnira i da za nju ne važi pravilo 60 posto bruto domaćeg proizvoda zaduženja, nego mnogo, mnogo manje. U FBiH je tržište kapitala potpuno mrtvo i onda su u deficitu i očekuju da će im neko davati kredite na lijepe oči. Industrijska proizvodnja, privreda uspjela na svoje mišiće, imaju deficit, a najavili povećanje minimalne plate, koje sada nema šanse, ne mogu penzije da usklađuju sa rastom troškova, nema para za reformske stvari koji su najavili. Za to su potrebne pare, oni to sada nemaju. Kako da rasterete rad? Moraju drastično da povećaju nešto, neka davanja, da bi mogli da otplaćuju kredite i liječe deficit”, zaključuje Cenić.