Vlada Federacije Bosne i Hercegovine jučer se na Sarajevskoj berzi zadužila aukcijom entitetskih obveznica za novih 40 miliona KM. Isto je, samo na Banjalučkoj berzi i za milion maraka više, u ponedjeljak uradila i Vlada bh. entiteta Republika Srpska. Entitetske vlade kažu da je riječ o planiranim zaduženjima u budžetima za ovu godinu, ali ne i u šta će tačno ovaj novac, kao i nekoliko stotina miliona KM za koje su se zadužile u ovoj godini, biti konkretno utrošen. 

Entitetske vlade nastavljaju da se zadužuju nesmanjenim tempom. Samo u protekla dva dana zadužile su se za novih 81 milion maraka. Od početka godine za 750 miliona. Do kraja godine planirana su nova zaduženja za još nekoliko stotina miliona maraka. Uprkos enormnom zaduživanju vlasti, poručuju da država i njeni entiteti nisu prezaduženi, te da su ukupni dugovi u odnosu na DBP znatno ispod evropskog prosjeka, odnosno da ima prostora za još zaduživanja. Optužuju opoziciju za spinove.

"Niti je Federacija prezadužena. Niti je BiH prezadužena. Zagovaram i to ću nastaviti u narednom periodu, da se jako zadužuje BiH na cijelom svom nivou, na svim svojim nivoima vlasti, kako bi izgradili infrastrukturu koja je evropska i koju naši građani zaslužuju", kategoričan je ministar komunikacija i prometa BiH Edin Forto. 

„Mi u ovom trenutku javni i ukupni dug imamo znatno ispod kriterijuma koji su propisani međunarodnim i svjetskim standardima. Ja ne znam zašto se toliko priča o tim stvarima kao da to neko pravi zločin prema vlastitom narodu“, kaže premijer bh. entiteta RS Radovan Višković.

I ekonomisti potvrđuju da zaduženost države nije tolika da bi postojao razlog za zabrinutost, ali da je problem u tome što se ne zna u šta se, osim krpljenja budžetskih rupa, ovaj novac tačno troši. 

"Mi kao država i entiteti nismo prezaduženi. Može se govoriti o lošoj strukturi naših obaveza koje u nekom momentu može predstavljati teret. Ono što eventualno može predstavljati pitanje za diskusije je na koji način se budžetski suficiti ili deficiti dešavaju i kako se taj novac raspoređuje", ističe Admil Nukić iz Agencije za bankarstvo FBiH. 

„Ako se taj novac bude koristio za kratkoročne svrhe i potrebe isplata obaveza koje ima Vlada, onda je to potpuno pogrešno sa tačke koju propisuje ekonomija“, navodi ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Entitetske vlade usvojile su rekordne budžete za ovu godinu. Budžet Federacije je 7,5, a RS preko 5 milijardi 700 miliona maraka. Osim toga, vlade oba entiteta Uprava za indirektno oporezivanje počastila je za dodatnih 650 miliona maraka, za koliko su veći prihodi od PDV-a u prvih devet mjeseci ove u odnosu na prošlu godinu. Ali očito ni to nije bilo dovoljno da se ne poseže za novim, planiranim zaduživanjem. A i zašto bi kada će dugove u konačnici vraćati građani.