Nekada nije bilo dovoljno radnih mjesta u BiH, a onda su problem postale male plate.

Stotine hiljada ljudi je zbog toga, ali i zbog loših uslova rada, otišlo iz države. Sada je situacija drugačija. Poslodavci vape za radnicima, a nove generacije kao da jasno poručuju da ne žele raditi fizičke poslove.

Nastavlja se odlazak radne snage iz BiH, a na brojnim objektima stoji natpis ”Tražimo radnika ili radnicu”. Prema analizi tržišta 63% poslodavaca ima potrebu za novim zaposlenicima. Najtraženiji su radnici u call centrima, potom prodavači, komercijalisti, vozači, zanatlije.

“Nedavno smo imali primjer hiljadu evra se nudi građevincima plata i nisu mogli naći radnike. Strani državljani su angažovani. Znamo kad se pruga radila ko su bili radnici. Da ne govorim o mnogim fabrikama koje su u teškoj situaciji. Svakodnevno imamo odliv i građani odlaze”, kaže Mirhunisa Zukić, predsjednica Unije za održiv povratak i izbjeglice.

Mnogi oglasi tako ne poluče očekivanim rezultatom, naročito kada su u pitanju fizički poslovi.

“Ja sam u stanogradnji, tražio sam ekipu da očiste oko zgrade. Dnevnica 100 KM za tako običan posao nije bila privlačna ljudima. Nije htio niko ni da se javi sa biroa za minimalnu platu od hiljadu plus doprinosi. Mi smo došli u situaciju da je mlada generacija prepoznala da je jedino isplativo ući u partiju povezati se sa ljudima koji su u administraciji, kupiti diplomu ništa ne raditi i imati platu”, podijeli je svoje iskustvo ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

No, značajan dio i onih koji su zaposleni nisu zadovoljni platama zbog čega napuste državu. Poslodavci kažu da je rješenje za to u promovisanju programa prekvalifikacija i dokvalifikacija, ali i smanjenje opterećenja privrede. Prema podacima Agencije za statistiku poslodavci su biroima za zapošljavanje prijavili da im je potrebno preko pet hiljada radnika.

“Mislim da imamo jako dobre kompanije, internacionalne kompanije koje rade u BiH sa jako visokim platama, samo možda ti mladi nemaju informacije šta se sve nudi. Pored potrebnog angažmana svih ljudi koji su na biroima, drugi dio kojim ćemo se morati suočiti je veći angažman stranih radnika. Ako Slovenija ima 100 hiljada, u Hrvatskoj 200 hiljada radnih dozvola. BiH zato ne može biti na pet hiljada dozvola, koliko je bilo u prošloj i ovoj godini”, naglašava Suad Ećo, direktor kompanije Ećo Company.

Ove godine odobreno je šest hiljada radnih dozvola: Najčešće za radnike iz Turske, Bangladeša, Indije i Filipina.

“Djeca su naučila da rade na kompjuteru i računaju da je to jedini posao koji se isplati. Danas ako hoćete da nađete kvalitetnog majstora za struju, vodu teško ćete ga naći. Ako uspijete, onda ćete ga čekati, a onda nećete ni pitati koliko košta platit ćete koliko traži”, smatra Pavlović.

Osim odlaska radne snage zbog pada nataliteta situacija bi mogla biti dramatično loša narednih godina jer negativan prirodan priraštaj znači i sve starije stanovništvo. Prognoze kažu da će BiH do 2070. godine imati milion i po stanovnika od čega će 40% biti starije od 65 godina.