Piše: Svetlana CENIĆ (Oslobođenje)

Joj, sad kad nas krene! Ono ekonomski. Investitori se već uhvatili u kolonu na graničnim prelazima, ne mogu graničari da savladaju. Poneli što u kešu, što u platnim nalozima. Domaći privrednici pocupkuju investirajući i otvarajući nove pogone i prodajna mesta i samo pitaju koliko još treba da plate. Tu su i kreditori kao zapete puške. Bojim se samo da im se te puške ne otkoče pre vremena, odnosno pre nego pređu granicu, pa odoše pare na drugu stranu. Pravna sigurnost im zagarantovana, posebno u Republici Srpskoj. Nije ni u Federaciji ništa drugačije. Posebno kad prava ostvaruju kroz upravne sporove, koji traju, traju, traju... I ništa ne rešavaju. Ali, nema veze. Važna je atmosfera i da su izabrani, postavljeni i imenovani zbrinuti. Ma, sve fercera da ne može biti... gore.

Negde maja 2013. Forbes je poredeći uslove za poslovanje u regionu nazvao Bosnu i Hercegovinu ekonomskim paklom na zemlji. Da se podsetimo da su premijeri entiteta bili Cvijanović i Nikšić, a Špirić predsedavajući Saveta ministara. Malo se rotiralo na funkcijama, pa je Nikšić opet premijer Federacije, Špirića kao fol smenjuju iz Doma naroda, Cvijanović trenutno predsedavajuća Predsedništva BiH. Mislim, zaslužni nakon doprinosa uspostavljanju ekonomskog pakla na zemlji.

Ne znam zalaze li malo među ljude i šetaju li ulicom da vide koliko se prodavnica zatvorilo, gledaju li stvarne statistike ili su zabavljeni šminkanjem iste? Krenem ja u pekaru gde često kupujem hleb i koješta, kad ono ništa. Prazno. Ne može se baš izdržati toliki bruto. Ne može vlasnik plaćati zakupninu, mesiti hleb, razvijati pite i praviti kolače. Za to je potrebno ipak više ljudi. E, sad se ne može. Prošetam Titovom ulicom i vidim da samo outlet radi, a brendova kojima smo se hvalili nigde. Na svakom drugom ćošku po gradu piše “Izdaje se objekat” ili “Prodaje se objekat”. Ona rubna područja grada skoro pa ostala bez mesne trgovine. Sada valja platiti prevoz i u grad u kupovinu. Cene i dalje rastu, a dodatni trošak sada i vreme i prevoz da se kupi ono malo. Ako to nekom nije alarm, džaba pisati i pričati do iznemoglosti.

Polovina marta i niko ništa. Pitam ja hoće li u Federaciji one tematske sednice o reformi fiskalnog sektora i ona o tržištu kapitala, na šta su se obavezali davno, davno... Kažu nema sednica u vreme ramazana, odnosno do posle Bajrama. Čekajte, ljudi, shvatam ta verska osećanja, ali fabrike moraju da rade, banke takođe, radnje moraju da se otvore, a i deca u školu idu, koliko god se nešto digla hajka jer je nastava malo skraćena u Kantonu Sarajevo zbog iftara. Svi koji plaćaju taj luksuz da se ne radi i ništa ne dešava u Parlamentu Federacije - rade! Taj narod koji ih je izabrao i tu doveo mora da radi i da čeka kad jednom reše da urade bilo šta. Možda će kad dođu posle Bajrama (a u to će Uskrs i Vaskrs) otključavati one cene i sabirati tako impozantan rezultat tog poteza. Zbir je nula, pa im neće posao biti težak.

Preskočim do Republike Srpske, kad ono i bezbednost i pravosuđe sada zvanično kontroliše Milence. Sad vi meni objasnite koliko čovek može da se oseća bezbednim, koliko može da očekuje zaštitu ljudskih prava, koliko privrednik i potencijalni investitor može da bude siguran da će mu prava i imovina biti zaštićeni makar na Ustavnom sudu BiH? Ustavni sud Republike Srpske je, takođe, pod kontrolom Milencetovom, sa predsednikom na čelu, koji je na crnoj listi.

Koji će to organizovani kriminal biti istraživan i sa kime će sarađivati? Ja očekujem da se donese ubrzo zakon o tome da korupcije u Republici Srpskoj nema, da organizovani kriminal ne postoji, te da je zabranjeno i kažnjivo čak to i pominjati. Sudovi i tužilaštva će se baviti samo domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima.

Sad i ide novim zakonima razvrstavanje i domaćih izdajnika i stranih plaćenika, uz napomenu da je tendencija da i to bude konačno pod Milencetovom kontrolom, a što će biti nezaposlenih više, to ionako nije bitno nikome. Naravno, neće imati ni kome da se obrate za zaštitu svojih prava kada krenu racije i preispitivanje.

Uprava za indirektno oporezivanje nije predmet zabrane delovanja na teritoriji Republike Srpske. Tamo gde su pare, to nije. Tamo odakle bi mogli da hapse i tuže, to ne može. A i kum čeka onih stotinjak miliona za zgradu. Kad se to plati, možda će tu useliti svi ovi koje Milence poziva da daju otkaz u državnim institucijama i vrate se u Republiku Srpsku. Zato i glasaju za državni budžet. Kumovi siti, a ovce na broju.

Sve cveta u skladu sa prolećem, a onda idu godišnji odmori da se odmori napaćena vladajuća duša od toliko cvetanja.

Na kraju, zašto mu tepam Milence? Pa, mali čovek, a ogroman apetit. Bojim se da će povraćati.