Hadžić je kazao da je vodio odred “Sretno” te da je 1. juna 1992. jedinica izašla na selo Vlahinje, čije je stanovništvo mješovito, neki su krenuli u bijeg, ali je ostalo srpskog stanovništva.

Naveo je da je na prvu četu otvorena vatra, te je naredio da se jedinice zaustave i povuku. Kazao je da je tako i bilo do sutradan, kada je naredio pretres, prenosi Detektor.

“Našli smo 13 cijevi različitog kalibra”, rekao je optuženi i dodao da je ponuđeno da ostane ko je htio, dok su neki otišli za Brezu.

Ispričao je da se krajem maja osjetilo dejstvo haubica, te su imali saznanja da se nalaze “iza stijena”. Od komandanta  Nehru Ganića dobili su odobrenje da se izvede akcija na haubice i 8. juna je izdata naredba.

“U jutarnjim satima pred postrojenom jedinicom zadatak je izdat, usmena naredba; izviđačko-diverzantska akcija na haubice 122 mm koje se nalaze iza stijena na Čemerskoj planini”, kazao je Hadžić.

Naveo je da je jedinci dat pravac kretanja, zadatak i na koji način će se izvršiti, da se haubice onesposobe. Rekao je da se od njega tražilo preko radioveze da akciju, koja je trebala biti izvršena 9. juna, odgodi za 24 sata, što je i uradio.

Sudskom vijeću je objasnio da je naredbu dobio od komandira jedinice Teufika Turudića.

Za zločine u Čemernom u općini Ilijaš optuženi su, osim Hadžića, Teufik Turudić, Džemal Smolo, Senad, Benjamin i Haris Sikira, Enes Durak, Mirsad, Nusret i Mirzet Bešlija. Prema optužnici, oni su 10. juna 1992. napali Čemerno - pucanjem, bacanjem bombi, mučenjima i paljenjem imovine - što je za rezultat imalo smrt 30 osoba srpske nacionalnosti.

Hadžić je advokatu Izetu Baždareviću  pojasnio da je osnovni razlog da Turudić bude komandir jedinice koja vodi akciju njegova stručna sprema, jer poznaje šumu, kretanje, ali i da je to odredio Ibrahim Hukić.

Braniocu Mensuru Hasagiću je potvrdio da nije znao da je još jedinica bilo uključeno u akciju.

“Ja da sam imao informaciju da je narušena tajnost, 100 posto bih zaustavio”, kazao je.

Rekao je da se 10. juna ujutro čula pucnjava. Krenuo je u susret i sretao borce, te saznao da su dvojica poginula i da izvještaja nije bilo, a nije ga ni tražio jer je komandant bio ranjen.

Saznanja o 30 žrtava srpske nacionalnosti dobio je, kako kaže, preko Radija Ilijaš, u julu mjesecu.

Tužiocu Vladimiru Simoviću je rekao da nije bio naređen napad u tri pravca, a da je odred “Sretno” išao u jednom pravcu. Kazao je da je posmatrao to područje iz pravca Orahova prije akcije, te da nema saznanja da su se tu nalazila lica ženskog spola, koja su pravila ručak i za vojnike i civile.

“Podrazumijeva se da onaj koji pomaže je u sklopu tog sistema”, kazao je.

Naveo je da nije imao saznanja da je bilo predavanja, te da je o ovom događaju pojedina saznanja dobio na suđenju.

Na početku ročišta je predsjedavajuća Minka Kreho obavijestila prisutne da je postupak protiv Nehrua Ganića razdvojen u odnosu na ostale.

Suđenje se nastavlja 27. marta.