Piše: Ljubodrag STOJADINOVIĆ (Peščanik)

Moguće je da je Marinika Tepić grešnica koliko i junakinja. Pre će biti da nije ni jedno ni drugo. U ovdašnjoj javnoj močvari ona je izložena šibi i blatu sa svih strana: režim vidi u njoj krivotvoritelja lica i tvorca lažnih optužbi na račun vladara i njegove razbojničke družine.

Razorena demokratska javnost i istraživački mediji smatraju da je neopravdano žurila u iznošenju dokaza, i da je to uradila neoprezno i amaterski. Kao da joj je bio važniji javni status od javnog interesa i da je možda njenom istupu prethodilo uverenje o pravu na ekskluzivno prvenstvo u saopštavanju najboljih ili najgorih vesti, svejedno.

Danas nije lako biti Marinika, ma koliko se činilo da su papiri koje je pokazivala validni a dokazi u njima neoborivi. U svom nastupu, koji je estetski i leksički bio besprekoran, uz naglašeno pouzdanje u ono što govori, Marinika je rekla ono što svi mislimo da znamo: da su vodeća braća u Srbiji na čelu uvežbane zločinačke grupe. I da to rade godinama, nesmetano i besprizorno.

Ona je iznela dokaze da su braća prva lica narko kartela ustrojenog kao država Srbija. Takvi dokazi, rekla je, stoje u fijokama tužilaštva za organizovani kriminal više godina. Braća su na slobodi, određuju nivo slobode za sve druge i opstaju kao opasni kriminalci pod sopstvenom zaštitom. Dokazi su stigli iz Francuske, tako je rekla, potpuno su originalni i pouzdani, i ona će svakodnevno pokazivati nove papire, što na Instagramu a i na konferencijama za medije. Svakoga dana u isto vreme.

Ona je pokazala fotografije nekih paketa sa narkoticima. Na njima je navodno slika vladara Srbije. Ta okolnost je nastupu Marinike Tepić dala jednu nijansu estradne senzacije. Ali u drugom planu je bila nedoumica o poreklu logike: zašto bi huljina slika bila na paketu sa drogom? Možda kao marketinški atest o kvalitetu praha, ili tek onako, da se nađe.

Umesto Ace, na paketu je ipak bio Pedro. Obrt kao iz stripa o Taličnom Tomu i Braći Dalton. Zlosrećni tip kome rulja bira drvo za vešanje.

U nekim državama krijumčare opijata pogubljuju ako im se otkrije gram dragocene supstance. Pedro je karikaturalna metafora, on bi visio, ma odakle stigao. Naš Pedro, međutim nije bilo ko, nego predsednik Kolumbije Gustavo sa stripovskim imenom. Kod nas u slobodnom prevodu Pera ili nešto sasvim slično.

Verujem da je Marinika mogla da razlikuje Pedra od Ace Srbina, ali iz nekog razloga joj se nije dalo. Ne bih da je osuđujem niti opravdavam, niti sam pristalica teorije o nekoj tajnoj misiji ili uroti, koja je okončana  zamenom bizarnih fizionomija.

Recimo da je reč o nepotrebnoj žurbi i preteranoj revnosti.

To, što je na paketima slika Gustava Pedra, predsednika Kolumbije, ne menja saznanje da je na samom vrhu nekadašnje države Srbije grupa opasnih kriminalaca i lupeža koja uvodi zemlju u sve izvesniji nasilni rasplet.

Posle vodvilja a onda i drame sa misaono bitno oštećenim studentom iz Doboja u kome su se našli svi pajaci, ne može se očekivati ništa dobro. Specijalna policija i dalje hapsi studente po Beogradu, sveteći se za nepostojeće patnje odvratnog huljinog dečaka. A i za patnje njegovog mecene zbog višemesečnog straha od pada.

Treba sačuvati Mariniku od teških osuda ili od optužbi za izdaju. Težište je na dokazima koji su nepobitni i na ostalim tragovima koji Anđelkove sinove svakako odvode u lance. Marinika je pokazala zavidnu hrabrost, makar da je njena omaška privremeno pomogla mafijaškom sindikatu da fokus prebaci na marginu. To jest, na Gustava Pedra koji je u ovoj igri bio kaskader za ovdašnjeg mafijaškog dona.

Važno je da se Marinika pojavljuje, obrazloži svoju vizuelnu omašku koja je u biti nevažna, i nastavi sa iznošenjem dokaza uz pomoć istraživačkih novinara. Nigde se posle toga don ne bi izvukao, osim u Srbiji.

Ovdašnji Pedro je otvoreno krenuo u državni teror. Izbori su daleko i ne zna se hoće li ikada biti održani. A mi čekamo da najpre pohapsi decu a onda dođe po nas.