Sa porastom temperatura i dolaskom toplijeg vremena, uočena je veća prisutnost zmija na teritoriji Beograda, ali i širom Srbije, što je kod nekih građana izazvalo uznemirenost. Mnogi ih fotografišu na ulici, kraj potoka, uvlače se i u automobile. 

U Kragujevcu je zmija nedavno ujela čovjeka usred grada, i to zato što je krenuo da je uhvati, iako to nikako nije smio da uradi.

Ipak, stručnjaci apeluju na javnost da ne paniči, već da se informiše i nauči kako se pravilno ponašati u prisustvu ovih životinja. Branislav Jakovljević iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu poručuje da zmije nisu neprijatelji, već dio prirodnog ekosistema koji nas okružuje.

- Zmije su sastavni dio našeg života. One su naši sunarodnici i one žive tu. Da vas podsjetim, mi smo na njihovim kućama napravili naše kuće i otjerali ih odatle, a one se ponekad vrate. Mi iz javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu trudimo se da informišemo ljude kakva su to stvorenja, šta ta stvorenja rade, koje su njihove prednosti i jako bitno kako se ponašati prema njima - priča Branislav.

Zmije bježe od ljudi i ne napadaju ih bez razloga

Jakovljević naglašava da zmije po pravilu bježe od ljudi i ne napadaju bez razloga. Čak i otrovne vrste, poput poskoka, u kontaktu sa čovjekom reaguju defanzivno – pokušavaju da zastraše, ali najčešće bježe.

- Neće zmije da napadnu čovjeka. Nema ni jedan jedini razlog, čovjek njoj nije plen, jer se ona čovjeka plaši. To što su ponekad smukovi veliki, umiju da budu ljuti, pa kad priđete na njegovu teritoriju, onda bi vas uplašio, naravno da on ne može ništa, to je neotrovna zmija, ali on šišti, hoće da skoči itd. Isto tako i poskok, oni se jednostavno plaše nas i to je njihova reakcija, to je njihov odbrambeni mehanizam. Jedino što oni poseduju kao odbrambeni mehanizam su ti zubi i taj ujed, a misli da će na taj način moći da nam naudi - objašnjava.

Kako se obući

On ističe da je u prirodi važno nositi odgovarajuću odeću – duge pantalone, debele čarape, zatvorenu obuću i štap za hodanje koji pomaže da se zmija otera ili najavi dolazak.

- Jedne dobre pantalone, farmerice će vas spasiti, jer ukoliko se desi da vas ujede otrovna zmija, taj ujed može biti suv i može biti mokar. Ukoliko je mokar, najvjerovatnije je da će najveći, ako ne i sav otrov, ostati na pantalonama i onda smo mi na neki način spaseni. Iako nešto prođe, to je jako malo. Najveći dio toga ostane na pantalonama jer jednostavno njima se na taj način i istisne taj otrov - napominje Jakovljević.

Ono što je takođe važno napomenuti jeste da čim temperatura poraste, zmije se aktiviraju, a što je toplije, biće sve aktivnije, navodi on.

- Zato su se i pojavile u ovolikom broju, jer evo da vas podsetim, do prije nekoliko dana je bilo 4-5 stepeni ujutru, a sada je temperatura u toku dana i do 32 stepena. Njima to prija, ali njima to i treba. Jer to je sastavni dio njihovih života. Jednostavno, što je veća temperatura, one se onda razmnožavaju, drugačije funkcionišu - nastavlja.

Da li u Beogradu ima otrovnih zmija

Na teritoriji Beograda, prisustvo otrovnih zmija je izuzetno rijetko. Jakovljević objašnjava da otrovnice ne vole vlagu, već preferiraju tople, suve, kamenite terene, pa se vrlo brzo povlače iz gradskih sredina. Rijetki primjeri kada se otrovna zmija pojavi u urbanom prostoru obično su posljedica toga što je nehotice donijeta, recimo, u motoru automobila nakon planinarenja.

- Na teritoriji Beograda, po nekom pravilu, nema otrovnih zmija. Postoji neka šansa, ali jako rijetko, zaista, i one odmah odu, pošto te otrovne zmije ne vole vlagu. One traže toplo, traže kamenjar i vrlo brzo one migriraju. I ako se desi da poneka od njih dođe ovde, recimo, u ugrejanom motoru automobila, što se dešavalo, jer ako je napolju hladno, motor je ugrejan, one imaju taj način da prvo osjete toplotu i ubace se, ušuškaju se tamo gde je toplo, i onda slučajno mi tu životinju donesemo ovde. Е to su jedini neki razlozi zašto i kako može da ih bude ovdje. Inače, na teritoriji Beograda i uopšte gde je vlaga, gdje ima vlažne klime, nema otrovnih zmija - otkrio je Jakovljević.

Kako smanjiti vjerovatnoću susreta sa zmijama

Da bi se smanjila vjerovatnoća susreta sa zmijama, preporučuje se održavanje dvorišta – redovno košenje trave, uklanjanje smeća i zatvaranje rupa. Pored toga, određeni mirisi i biljke mogu ih odbiti.

- One ne vole jake mirise, ne vole, recimo, miris naftalina. Ne vole takođe one biljke koje imaju jake mirise kao što je lavanda, ruzmarin. A košenje trave, da, održavanje, da, opet će ona da dođe tu na neki način, ali joj neće biti baš prijatno i izbjegavaće vas. Prema tome doći će samo u slučaju neke nužde da baš nema nigdje šta da jede i da dođe da pojede miševe ako ste u kući nekoj i tako. A inače, one se vraćaju tamo odakle su došle, vraćaju se gdje su rođene na neki način, pa nemojte da se iznenadite ako ih vidite - kazao je Jakovljević.

Na kraju, stručnjaci apeluju na građane da ne paniče pri susretu sa zmijom i da ne pokušavaju da je ubiju. Umjesto toga, savetuje se da se udalje i pozovu nadležne službe.