Priča predsjednika Srbije Aleksandra Vučića koju je ispričao tokom poslednjeg obraćanja naciji, u kojoj je izvesnom čoveku „na molbu“, našao posao u državnoj firmi, navodno mesto sa platom od 5.000 evra, a zatim se iznenadio njegovom nelojalnošću, kada ga je vidio na protestu protiv „njegove“ vlasti, nije najčudnija priča koju smo, ili ćemo čuti od šefa naše države.

Ali je svakako jedinstven primjer u svijetu da političar na tako visokom položaju daje nekakav primjer u kom normalizuje stranačko zapošljavanje, a pritom i očekuje lojalnost za takvu uslugu, saglasni su sagovornici Danasa.

Ipak, jedni smatraju da je Vučić time pokazao opijenost moći u trenutku kada se njegov režim polako ali sigurno urušava, dok drugi misle da je u pitanju demonstracija nedodirljivosti na poziciji sa koje zna da neće odgovarati nikome ni za učinjeno, a kamoli za izrečeno.

„Ispričaću vam priču. Obezbedio sam nekom čoveku da u državnom sistemu ima 5.000 evra platu. Molio me je da bude umesto nekog stranačkog kandidata, a on nije kao stranački. Ja sam molio Vučevića i oni ga smeste na neku…Ništa nemam s njim, ali eto, rekoh, verovatno vredan, dobar. Krenule demonstracije, eto njega na demonstracijama. Ja ga pozovem telefonom…“Ma ne, ja to, znaš zbog, deca naša“. Čekaj bre čoveče, protiv čega se ti buniš? Imaš tri puta veću platu nego ja. Ja sam ti je obezbedio, ti si me molio. Šta ti ne valja u ovoj zemlji?“, ispričao je Vučić kada se obratio javnosti nakon subotnjeg protesta.

Međutim, najopasnije je, u takvim nastupima iz kojih se jasno vidi degradacija društva, sistema i institucija do kojih je SNS doveo svojom vladavinom, kada su takve priče iz usta predsjednika države postale toliko očekivane i podrazumijevane, da se rijetko ko i trudi da pojasni suštinu problema: da je to o čemu predsjednik govori zapravo priznanje krivičnog djela, koje bi moralo da natjera i institucije poput tužilaštva i Agencije za sprečavanje korupcije da reaguju, a on, u majmanju ruku, da da ostavku, odnosno da ponudi bar političku odgovornost.

Dragana Rakić, narodna poslanica Demokratske stranke (DS) napominje da je odavno poznato kako funkcioniše režim Aleksandra Vučića, ali da to ne znači da je normalno i zakonito.

– Znamo da se poslovi dele po partijskoj pripadnosti, da se pare iz budžeta troše kao da su privatne, da se lojalnost nagrađuje nameštenim tenderima i funkcijama. To je postalo toliko prisutno da su ljudi skoro prestali da se zgražavaju. Ali to što svi znamo, ne znači da je to normalno! Struka bi se bez dileme složila da Vučić nije psihološki stabilna osoba. Ali ne mislim da je glup. On vrlo dobro zna da to što je izgovorio jeste priznanje krivičnog dela. Zna da je to korupcija, zna da je to zloupotreba službenog položaja. Ali, ipak bira da to javno prizna, navodi Rakić za Danas.

Ona takve izjave ocjenjuje kao ogroman stepen „očaja.

– Kad predsednik države koji se godinama predstavljao kao apsolutna vlast, mora javno da prizna korupciju i da se ponižava pred onima koje je lično obogatio, tajkunima i kriminalcima, koji su profitirali zahvaljujući njemu. Ne da bi sačuvao podršku naroda, jer nje više nema, već da bi pokušao da zadrži lojalnost onih koji su mu do juče klimali glavom zbog koristi, smatra sagovornica Danasa.

Rakić je, međutim, uvjerena da to ne znači da će oni biti abolirani nakon pada režima.

Naprotiv! Kada razvlastimo mafiju, svi koji su činili krivična dela će odgovarati. Ovom režimu je odzvonilo zahvaljujući, pre svega, studentima i pobunjenim građanima, časnoj borbi koju svi zajedno vodimo protiv mafije. Srbija više nikada neće imati ovakvu sramotu od predsednika. Navikli smo da nas ponižava u međunarodnoj javnosti, ali sada, kad mu se tlo izmiče, mora da se ponižava i pred domaćim kamerama, moleći za milost upravo one lopove koje je sam stvorio. To je kraj. A posle kraja dolazi pravda, jasna je Dragana Rakić.

Zoran Stojiljković, profesor FPN-a ali i predsednik UGS Nezavisnost i nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da je Vučić sam svojom izjavom pokazao šta je priroda režima čija je sam personalizacija.

A to je razvijen sistem klijentelističkih veza, kojima se koruptivnim kanalima, klijenteklističkim vezivanjem i uslovljavanjem, dijele pozicije čija osnova nije ni u kakvim kapacitetima, profesionalnim, moralnim, kojima garantujete sposobnost da vršite neku funkciju, a čija je utoka i ishodište lojalnost

– Nacrtao se čovek, u mom kraju to zovu samoukucavanje. A to što je tako nešto izgovorio samo znači trenutak opijenošću vlasti i sigurnosti, bahatosti stečene u međuvremenu, uživanja u tome da je izvor i utoka sve vlasti, da je neko ko rešava izvaninstitucionalno nekakve poslove i probleme. Sećam se i izjave od pre par godina, kada se govorilo o tome da u anonimnoj podeli novca SNS-a postoji uvek ta ograničena suma, do granice dozvoljenog u kampanji. Sećam se da je rekao „pa eto, tako, dogovorite se dobrovoljno sa dobrim ljudima da im date da oni nešto uplate“., podseća Stojiljković, da predsedniku nije prvi put da objašnjava nezakonite poteze svoje stranke.

Tako se, smatra sagovornik, ponaša jer je imun od svake zakonske, moralne, političke odgovornosti, pogotovu pravne i jer je toliko siguran u to, pritom negujući ono najgore u ljudima, gojeći taj interesni kalkulus, stvara odnose kakve je stvorio.

– Sad je kao uvređen i iznenađen što ga ne slušaju. Iznenađen je njihovom prevarnom prirodom. Ponekad mi dođe žao tog, da kažemo disciplinovanog, ne previše sposobnog, ali izgleda ni preterano alavog korpusa tradicionalnog te stranke nasleđenog od radikala, u odnosu na gomilu preletača koje je doveo. On je iznenađen zašto je populizam sistem uzajamnog varanja, „Ja, kao verujem vama, obožavam vas do iznemoglosti, dok god vi zadovoljavate nekakve moje interese. I kada napravim nešto što može da pokaže da ja imam neki sledeći izbor, vi se nađete stvaršno uvređeni“, pojašnjava Stojiljković.

On dodaje da kod nas postoje „različite zone zaštićenosti i ekstralegalnosti za sve koji su miljenici režima, posebni postupci i sigurnost, ali samo dok ste beskrajno poslušni“.

– To je garancija da se neka vrsta izuzetosti poštuje. Ali, Vučiću ovo nije prvi put da pokazuje tu vrstu naoko političke tupavosti. Bilo bi nelogično. Jer to je zapravo odraz potpune neosetljivosti na drugačiju logiku od logike poslušnosti.

Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da „kod nas odavno odavno može sve da prođe“, pa zašto ne i predsjednikova otvorena priča o stranačkom zapošljavanju.

– Kada je kod nas prošlo rušenje Savamale, može da prođe sve. To je početak našeg propadanja, nismo više država, ne postoji pravni sistem ni institucije, niti će funkcionisati, dokle god je ove vlasti. To se ni u jednoj ozbiljnoj državi nikada ne bi dogodilo, da predsednik priča kako je našao posao bilo kome, to je dno dna. On se ponaša kao da je ovo njegova prćija. Radi sve što misli da treba da radi. A to što to nema veze sa zakonom, što se ne poštuju procedure, nikom ništa., priča Slijepčević.

On se nadovezuje na tek završeni protest i komentariše da „to ni u jednoj zemlji ne postoji“.

– Pogledajte ove postupke sa policijom na protestima, katastrofa. To može da se uporedi samo sa deašavanjima na Tjenanmenu, i to pre koliko godina. Danas se to ne bi događalo čak ni u Kini. Ja stvarno ne razumem do kojih granica smo mi došli, da li više trpimo obest ili priimitivizam. Ovde predsednik države radi šta hoće, komanduje milicijom, komanduje prosvetom, kulturom. U svakom slučaju, ovo više nije država, mi više ne postojimo, zaključuje Slijepčević.

Ognjen Radonjić: Finalna faza raspada tiranije

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić smatra da se ovoj vlasti nazire kraj i da su mnoge izjave zvaničnika samo slika tog propadanja.
– To je finalna faza raspada tiranije. Gnoj toliko smrdi da nagriza polako unutrašnje organe. Pre nego sto nam bude bolje biće nam gore. Sistem nema podršku te se održava uz aparat represije gde su čelna mesta u policiji, tužilastvu i sudstvu zauzeli ljudi bliski kriminalu. Razbojnici rasteruju ali uzalud. Pad je započet i više povratka nema.